U noći
kada psi kroz
oluju jure
i ogledala
više nisu ogledala
već kapije
tuđih svetova.
U noći
kad oblaci
zvezde skriju
vile kola
viju
i veštice
silaze u sela,.
U noći kad
na pragu
mačku vidiš
i razumeš
joj tugu u oku,
dok vetar
otvara kapije.
a krv je
adrenalin.
Suza će iz
oka da ti krene,
tek onako,
samo zbog noći
I znaćeš...
Negde si je
već video,
u životu...
Ovom,
ili nekom
drugom.
Dok topi se
stvarnost
setićeš
se...
Zašto noću
ne izlaziš.
i zašto se
bojiš tame.
.
Нема коментара:
Постави коментар