Gluvo
je doba noći.
Vreme snova, šaptanja,
senki. Carstvo slabašnih
oreola uličnog
osvetljenja.
Odnekud
dopire pijano zapevanje. Ko god bio, sa buđenjem
će
shvatiti da je novčanik
prazan, a duša
neispunjena.
A
onda hitro duž
senki promiče
gladak pokret. Pacov! Gospodar noći.
Zna da je ovo doba njegove vladavine. Sve mu je otvoreno, sve
dostupno. Svi spavaju.
Oduvek
sam mrzeo da budan tumaram usnulom varoši.
Bebe spavaju u kolevkama, spavaju radnici bez posla. Usnule su majke
što
kroz snove traže
nerođenu
decu. Spavaju tramvaji u stanici, odmaraju očevi
žuljevitih
ruku. Dremaju policajci na dužnosti.
Pa
ipak, znam da noć
mora imati kraj.
Obasjaće
nas zora i probudićemo
se mamurnih pogleda. Možda
ćemo
tek tada razumeti.
A
možda
ćemo
jednostavno, kad dođe
vreme, sve uraditi ponovo. Naivno utonuti u carstvo senki.
Нема коментара:
Постави коментар