Uvezeni komentari

Pošto se posetioci ovog bloga baš i ne upinju da komentarišu priče, odlučio sam da "uvezem" komentare sa nekih drugih foruma, sa nadom da me autori istih neće napucati pri prvom sledećem susretu. Možda to ohrabri čitaoce da ovde ostave neki trag...

KOMENTARI NA PRIČU "SRCE VATRE"

KOMENTAR

Svidelo mi se što je ovde priča ispričana jezikom epske fantastike, pomalo arhaičnim ali koji u ovoj priči ima smisao. Bogata je detaljima koji tvore jednu mračnu sliku, drevnog, iskonskog. Tama, krv, bol, usud.

KOMENTAR

Okej, ovo je eksperiment, pa je od koristi i što je neuspeo; pri kraju je jedan pasus u futuru ali sa normalnim redom reči i to već zvuči mnogo pristojnije. Ova krv-sneg-vatra estetika super je za konanovce, meni, eto, ne leži, svakako da će se drugima mnogo više dopasti.

KOMENTAR

Ovde mi samo poslednje dve rečenice nekako besmisleno stoje. Sve ostalo mi se dopada, naracija, tok radnje, lik. Promena je doživljena u toku priče, ali je krvoločni ratnik, na kraju ostao krvoločni ratnik, koji u poslednjim momentima pomalo i sažaljeva protivnike.

KOMENTAR

Prorokova priča o kosmičkoj pravdi, koja stiže lošeg junaka. O preispitivanju svojih postupaka i griži savesti. Fale dinamika, promena atmosfere i preokret.

KOMENTAR

Jako lepo napisano. Zamerka: često obrađivani motiv, iz istog ugla (surovog ratnika) i sa istim zaključkom: srce vatre se hrani surovošću i krvlju prolivenom u borbi oko njega.

KOMENTAR

лик се променио од бездушног ратника, постао је сличан својим старим жртвама које су на крају дошле по своје...Срце ватре. Допадљиво написано.

KOMENTAR

Ovu priču sam sa velikom pažnjom čitala i to nekoliko puta. Iako ne volim proročko pripovedanje, ovde mi je to leglo. Ima finih rečenica tipa: „Senoviti tepih šuštavog lišća po kome kestenje skupljaš progutaće mrak...“, ili „...niti ćeš sumnjičavo odmicati zavesu kada pseto zalaje u ponoć.“ Sve su to slike koje su mi stajale pred očima dok sam gledala u slova. E sad, slično nerazumevanje imam kao i u prethodnoj priči, karakter i delovanje suprotno njemu, a prihvatljivo nama. Pojma nemam, doživela sam ga nešto u varijanti ’sve se vraća – sve se plaća’; plaćanje grehova i pravljenje istih i opet vreme naplate i tako u krug. Prilično mračno. I neminovno?

KOMENTAR

Ah, stigosmo i do ovog epskog čeda svog autora/ke. Elem, ova priča zaslužila je mesto na kom se našla. Dinamična je, zanimljiva i slikovita. Pomalo su patetične odvojene rečenice, ne mnogo, ali dovoljno. Ono što se meni ovde uopšte ne dopada - obraćanje junaku od strane višeg naratora. Ne zvuči mi logično, ni opravdano. Osim toga, pojačava patetiku. Priča bi mnogo bolje funkcionisala iz trećeg lica. Ali pohvaljujem sve pokušaje izlaska u nepoznato i neistraženo.

KOMENTAR

Opet inverzije! Shvatam da autor pokušava da izgura to kao stil, ali je često nezgrapno izvedeno, nezgodno je za čitanje. Da bi se forsirao takav stil izvedba mora biti daleko veštija. Upadajući u zamku koju je sam sebi postavio nametnutim inverzijama, pisac ostavlja za sobom mnoge nepočišćene rečenice. Recimo: „Bacićeš pogled na Srce Vatre, čudesni predmet što vekovima prirodi prkosi.” Čudesni predmet je ovde potpuno nepotrebna sintagma. Pogotovo što i sledeća rečenica dalje definiše srce. Plitko je i nedovoljno. Poslednje dve rečenice potpuno suvišne. Šmekaju na opšte mesto i pathos i kvare kraj. Možda nešto drugo. Možda samo bez njih. Mali plus za pokušaj iz drugog lica. Veliki minus za neuspešnu izvedbu.

KOMENTAR

Lep eksperiment, delimično uspeo. Pojedine rečenice su skroz bez veze, a neke me izbijaju iz frizure od miline. Zaista, težak način pripovedanja, treba tu dosta umeća da se savlada.

KOMENTAR

Da, kad uništimo ono što smo gradili, od niti sećanja, slabašnih i krutih, pravićemo mrežu novog Uspona ka nebesima. Srce vatre, Iskra života, to će biti nešto iz prošlosti, nešto o čemu samo stari znaju, oni koji su to od svojih starih čuli. Perpetuum mobile kao ciklična večnost Stvaranja i Uništenja, kao borba svesti protv besmisla. Sa jasnom porukom: ne saživljavaj se sa materijalnim stvarima, jer su prolazne, ne trpaj u sebe, već gradi sebe. A Život, nama nedokučiv, teći će i bez nas, jer njega ne možemo prevariti, njemu se ne možemo umiliti. Ono što je bilo moje, biće njegovo, njegovo će postati ko zna čije. Na kraju – ničije. Srce vatre. Iskra života. Mi je ne možemo ugasiti, ona nas može utopliti, nahraniti, opeći čak, ali će nam ipak, uvek ostati nedokučiva i daleka. I ma koliko se upinjali da je rasplamsamo, ona će biti postojana, uvek ista, za nas, tek malo više od užarenog ugljevlja. Zbog te iskre vredi umreti. Žrtvovati se. Možda se tako postaje deo nje? Izgaranjem sebe, spaljivanjem svega?

Ritam ove priče nije dobar, tok se prekida stalnim ubacivanjem – Srce vatre... što daje epski prizvuk, dramatičnost, ali na ovako ograničenom prostoru smeta.

KOMENTARI NA PRIČU "SVETLANA"

KOMENTAR

A znaš li ti koja tvoja priča mi stalno pada na pamet kad se sjetim tebe. A sjetim te se:)….Ona znaš, Svetlanaaa,,,,dolazim, čekaj me!!!….

e a….što bi rekli mi dalmatinci…s njom si me osvojio!

KOMENTAR

Brrrr...Međutim i ta jeza koja nadolazi lagano i kulminira nepoznatom, nagovještenom reakcijom...je istovremeno i jeza onog samonaslađujućeg osmjeha kad pjesnik uspije dotaći u nama "plavu nit"...kulminacija ljubavi i ljubomore, mračni um osvete naslađuje se u isćekivanju svog mračnog plana...ili je ljubav na kraju svega spremna opraštati....na čitaocima da zaključe...

KOMENTAR

Ova ponavljanja doprinose napetosti, kao kad gromovi udaraju sve blize i blize i blize...

a gorcina skoro da moze prstima da se dodirne.

KOMENTAR

U ovoj priči se oseti neki duh ravnice, duh večitih lutalica, patnje i sete.

KOMENTARI NA PRIČU "KOSOVKA DEVOJKA"

KOMENTAR

Ne razumem....zašto si morao da upropastiš sjajno napisanu priču ovakvim "novokomponovanim" krajem?

Mislim da je njena fabula mitološkog predanja,bukvalno oskrnavljena završnicom,parafraziranom bestijalnom "trgovinom organima"(nju su mogli da počine samo neljudi...zveri u ljudskom koži).

Ovakva užasna stvarnost je nastala posle više od šest vekova nakon Kosovske epopeje i one medjusobno nemaju nikakvu nit koja bi mogla da ih dovede u vezu.

Pohvalim kada nešto izazove moja osećanja,suprotstavim se nečemu što se kosi sa mojim stavovima.

Sve što je izmedju ostavlja me ravnodušnom,pa ne komentarišem.

U ovom slučaju,moj stav je da se istorijski dogadjaji koji po svim ljudskim merilima ima časni,moralni i uzvišeni dignitet,ne mogu i ne smeju"prljati"...makar se to tumačilo i kao"ograničavanje" slobode pisca.

Ne tražim da prepraviš kraj priče,jer na to niti imam prava niti je to primereno reći...ali mislim da ona sa ovakvim završetkom gubi na svojoj vrednosti.

Bez obzira na gore izrečeno,moj pozitivan sud o tvom pisanju sam već izrekla u komentarima na skoro svakom tvom tekstu.

ODGOVOR

U stvari, nekako sam i ciljao sa ovom pričom upravo na ovakvu reakciju.

Itekako imaju veze te dve naizgled nespojive stvari. Seti se "žute kuće" o kojoj se nedavno pričalo po medijima.

Seti se trgovine organima izvađenim iz "nestalih" i kako je cela ta priča jednostavno zataškana, pa zatim ponovo razmisli o ovoj priči, Kosovskoj epopeji, Evropskim integracijama i o trenutku u kome se nalazimo.

Sve je banalizovano, svedeno na mizernu trgovinu. Ništa više nije sveto.

Čak ni Kosovka Devojka. Ako "Tatkovi na narod" mogu biti realpolitik nastrojeni, zašto to ne bih mogao ja?

Surovo, a istinito.

KOMENTAR

I dalje ne razumem vezu izmedju kosovskog boja i "žute kuće"...

Mislim da objašnjenje koje si dao jednostavno nema osnovu,samim rim ni validitet za postavljanje bilo kakve relacije,odnosno paralele izmedju ova dva dogadjaja.

Jasno je da je ulazak u "evrointegraciju" uslovljen klasičnim ucenama...političari su transparentna bića.

Mene politika ne zanima (godinama ne pratim vesti,zaista!),pa ću se na takvoj konstataciji ( tragikomici oko ulaska u EU) zadržati...to nije moj fah,niti moje opredeljenje...toliko!

Dakle slažem se da je došlo zlo doba...nastupila su "vunena vremena" (tako ih nazva pesnik Gojko Djogo).

A u takvim vremenima ne postoje više ni ljudske ni moralne vrednosti.

Kada ništa više nije sveto,onda je svaka,pa i nezamisliva (u odnosu na civilizovanost) trgovina i moguća.

Takvu trgovinu obavljaju nečasni ljudi..

Časni ljudi se ogradjuju i dižu svoj glas protesta.

Trgovina sa slavnom prošlošću kakva je Kosovska bitka (i mitska Kosovka devojka u njoj) predstavlja nešto od herojski autentične prošlosti jednog naroda....mog,srpskog naroda.

I niko nema prava da to skrnavi!

To se ne naziva umetničkom slobodom...to ima drugo ime.

Ali,tome nije mesto ovde....ima toliko foruma kojima treba baciti takvu kost.

Gozba će biti nevidjena!

KOMENTARI NA PRIČU "DAŽD"

KOMENTAR

Odlaganje smeca u proslost, pljusak nerazumljivih artefakata po glavama zbunjenog zivlja, koji malo bezi, malo prikuplja; svestenstvo koje se - Carpe Diem! - trudi da 'objasni'.. Dopadljivo mi bilo. Neko rece da ideja nije nova, ne znam, meni jeste, ili mi, bar, ne zvoni na prvu loptu. Ok, postoji rupa; nosac aviona bacen u Juru bi, sva je prilika, zgazio ponekog leptira, te, konsekventno, ostavio posledice i na vesele djubretare. No, ako se prizove Multiverse Theory, moze se i logika naci.

KOMENTAR

Dažd - Oh, Stipane, kakvo iznenađenje! Odlična ti je ideja, mada neiskorišćena u punom potencijalu. Lepo pripovedanje, mada se tvoja konfuzija vidi u svemu, pa i u pisanju. Ti dobro vidiš stvari, ali ih nekako ne provlačiš kroz intelekt do kraja. Kao da nemaš vremena ili volje da utiske o spoljnom svetu obrađuješ dubinski. Zato je ova priča pomalo nedorečena.

Simpatičan početak, ali preširok. Bolje je da si broj karaktera ostavio za upečatljiviji kraj. Dobra ideja, ne sasvim originalna, ali šta danas jeste?

Zabavna priča. Imala je mnogo veći potencijal, razmahni se slobodno drugi put, vodeći računa o rečenicama (kako si to uradio ovog puta). Sjajna poslednja rečenica!

Ovo je originalna priča u smislu spajanja mitova i sf elemenata. Pogotovo mi je blizak taj sf deo, pa sam se osećala komotno dok sam je čitala.

Prvi (dijaloški) deo je komičan i vrcav. Solidna karakterizacija kroz dijalog i reakcije glavnih aktera. Jedina zamerka na rečenicu "Tiomil pažljivo osmotri poderanu odeću ispod koje..." - čiju odeću? Saputnikovu, naravno; ali naglasi to odmah umesto u sledećem delu rečenice ("saputnikovu ogromnu trbušinu").

Pripazi na zareze i korišćenje tri (dve?) tačkice.

Staromodan stil pisanja, koji preovladava u prvom delu priče, tu i pripada. Ali zato mi se čini da je u drugom delu (dva čistača) možda trebalo koristiti moderniji izraz, baš zbog naglašavanja razlike između dva vremena i njihovih savremenika.

Najveći problem priče je gubitak na tempu i zbrzavanje radnje. Kako je punchline donekle predvidiv zbog opširnog opisivanja zbivanja u prvom delu, možda je skraćivanje prvog dela, a produžavanje drugog bilo bolje rešenje.

Priči bih, međutim, zamerila korišćenje relativno nepoznatih motiva, pogotovo ako ih autor nije objasnio već je pretpostavljao znanje kod svojih čitalaca.

Kraj vadi Svetovidov prelaz od idealizma ka materijalizmu. To nosi dobru pouku.

Drago mi je što si skratio rečenicu, obratio pažnju na čitljivost i tečnost.

Preporučila bih ti da ne zbrzavaš radnju, da ostaneš koncentrisan do kraja, da obratiš pažnju na tempo i ritam.

Dobra priča.

KOMENTAR

Ako Stipan nije čitao slične priče, to ne znači da one ne postoje, ne znači ni da je tema potrošena, ali sigurno znači da "rimejk" znači da mora da bude na dostignutom ili višem nivou. U ovoj priči ima konzistentnih rečenica, ali ima i nekonzistentnih. Od početka do kraja neko događanje nas zaustavlja i zbunjuje i nikako nismo sigurni da čitamo istu priču. Samo jedan primer: Koji se, dovraga, konji propinju pred kraj? ?ašto konji? Da bi bilo konja?

ODGOVOR

Ako nisam imao dovoljno umeća da bar donekle razjasnim da je mesto zbivanja (u prošlosti) Srbija u prethrišćanskom periodu i da su akteri stari Sloveni, onda sada to moram da kažem.

Konj je po mnogim izvorima povezan sa Svetovidovom kultom i sveštenici su ga koristili za davanje proročanstava, tako što bi ga navodili da preskače koplje (ili koplja)

Eto odakle taj zlehudi konj u mojoj priči.

KOMENTAR

Vukota i Tiomil, kolski put, „Ko je još čuo da se samo jedan Bog slavi?“, Bugari, Grci, ratne sprave, banova vojska – ovo su natuknice koje treba da pozicioniraju vreme kad se priča događa. U nekoj alternativnoj magli to bio mogao da bude IV-V vek. Ja ne volim alternativne magle koje me ostavljaju izvan događanja, kao čitalac volim da budem u priči. U to vreme nisu razlikovali Bugare i Grke (postoje druge populacije), kolski putevi su misaona imenica, moje znanje je da su Panteoni bogova izvedeni savremenim analizama, u dato vreme svaki kraj je imao svog boga. Šta populacija u zabitima zna o ratnim spravama? To ne pije vodu. I, na kraju banova vojska? Kakvi banovi u tim krajevima? Da si pomenuo sevastokratore, despote ili, samo gospodara, manje bi pogrešio. Dakle, pozornica ne postoji. EF na bilo koji način nije za zezanje. Odakle to naše verovanje da je pisanje EF – lakše?

KOMENTAR

Kamenjari i vrbe kao stanište vila? Zar je potrebna neka posebna mudrost znati da smo u stanju videti vile bilo gde? Neko je na forumu prezentirao rad o vilama svoje žene. Bar da je to pročitano. Zlehudi konji i preskakanje kopalja? Za prorokovanje sa konjima i skakanjem preko kopalja će da se potrudiš da citiraš izvor. Znaš li koliko je konja bilo na raspolaganju ljudima u to vreme? Da li znaš da su Grci za prve konjanike koje su videli verovali da su – kentauri? Ne može bioskopska informacija o mnoštvu konja u stara vremena da bude izvor. Skoro do kraja Srednjeg veka je vitez-najamnik sa konjem bio daleko vredniji od onog bez konja. Kod nas su obični ljudi bili srećni kad imaju taljige da se u njih sami upregnu. Templari su jahali po dvojica na jednom konju. Šta misliš zašto? Nervira me kad naši EF-ovci misle da je konja bilo za bacanje. Sveštenik? Nije bio pop, a tadašnji naseljenici su imali naziv za svoje vrače i žrece (ja trenutno ne mogu da se setim više, a nemam nameru da tražim umesto tebe).

KOMENTAR

Naguravajući, nožurde (zašto svi imaju nožurde, pa još izbačene?), a onda bariton. Ovo je samo nekoliko upotrebljenih reči koje smatram neprimerenim.

Uprkos upozorenjima, ova kratka priča ima čak tri pozornice i tri različite postavke protagonista. Da li su važila samo za neke druge?

Stipane, od svega potrebnog za pisanje trenutno imaš dobru volju i koliko-toliko dobar tempo koji omogućava da se od početka stigne do kraja. Nije mnogo, ali nije ni ništa.

Zlehudi konji i preskakanje kopalja[/b]? Za prorokovanje sa konjima i skakanjem preko kopalja će da se potrudiš da citiraš izvor.

ODGOVOR

Za religiju Istocnih Slovena najznacajniji i najstariji izvor jeste

takozvana Nestorova hronika, nastala u prvoj polovini 12. veka, u kojoj se

navode imena bogova postovanih u Kijevu. Manje su pouzdani podaci sadrzani u

spevu Slovo o polku Igorovu (kraj 12. veka), kao i u homelijama i polemickim

spisima nastalim izmedju 11. i 17. veka. Podaci arapskih putopisaca ne samo

da su odvec fantasticni vec je neizvesno da li se odnose na Slovene ili

Normane.

Što se tiče Južnih Slovena nisam uspeo da nađem nikakve podatke, pa sam koristio literaturu koja se poziva na ove izvore - dakle o religiji Istočnih Slovena.

KOMENTAR

Ја сам разумео да је рекао да у 4. и 5. веку нису разликовали Грке и Бугаре. Сад, да су Бугари "преплавили" Рашку, тешко, јер нису они вршили колонизацију. Али према Порфирогениту граница Срба и Бугара у 9. веку јесте била град Рас. Ја бих волео да наставиш да пишеш о том периоду, очигледно га готивиш, има ту штошта занимљиво.

ODGOVOR

U pravu si, upotrebio sam pogrešan izraz. To nije bilo preplavljivanje nego pokolj. Postoje tvrdnje da je Časlav pri dolasku na vlast zatekao svega 500 stanovnika rasutih u zbegovima po šumama.

KOMENTAR

Да, цар Коста наводи да је Часлав при повратку из Бугарске нашао свега 50 људи (без жена) који су се бавили ловом. Елем, да не ширим причу где јој место није, навијам да пишеш о преднемањићким Србима. За критике у писању, мислим да су стручнији рекли своје.