VATRA I ČELIK

   Artriljerija je još pre one dvodnevne kišurine izrovašila okolinu. Dno kratera je ljigavo i hladno. Ne mislim, ali još uvek postojim. Tupi udarci unaokolo. Prasak iz daljine.

   Dobro je valjati se u blatu. Mnogo sigurnije nego izaći i biti heroj. Oni su tamo napolju. Gomile creva i mesa što su kraj puta pronašle mine. Smrdljivi leševi na izmrcvarenom asfaltu.

   Evo i letećih cirkuzanera. Rasturaju nad glavom već treći put odjutros. Štepanje unaokolo prestaje. Snajper bate ih primetili, pritajili se. Bum - bum. Istovarili tovar i begaju natrag. Beskorisno raketiranje pustih ruševina. Tap - tapa - tap oko mene ponovo počinje. Pauza je okončana.

   Dve rupe dalje je kapetan Jovanović. Povremeno dobacuje nešto o džukelama i kukavicama, ali odavde ga nikako ne razumem. Šta se tol'ko nadrnd'o? Pa, bar ovde bensedin dele k'o bombone. Šaku danas, šaku sutra. Spereš brljom i herojstvo štrca k'o vatromet. Jel' on to jutros prebacio dozu? Ko ga jebe, gledam ja svoju guzicu.

   Kad misli dođu mislim o svojoj lepotici. Mislim o svojoj avliji i Džekiju. Kad misli dođu.

   Uh, ovo je bilo blizu. Daj bre, lakše malo. Čvarci su vam onamo, u onoj drugoj rupi.

   Jebem li vam majku! Danas vam ga ne izlazim!

   Uh bre, pa zar tri meseca posle svadbe da zaginem kao budala? Jebem ti ja ovakav medeni mesec! Ovde u ovoj kaljuzi. Ma, jebem li ga...

   Treća nedelja od kad su nas potovarili u kamione i istresli ovamo. Patriote se ovde baš i nisu nešto zapatile. Valjda i dalje ordiniraju po kafićima i na televiziji. Sa biblijom u jednoj, a mačem u drugoj ruci.

   Dobro je zvučalo sve to sranje o domovini i jedinstvu. Napaljene patriote po kafićima i TV programima lajali su nešto o bibliji u jednoj i maču u drugoj ruci. Nisam posebno religiozan, al' baš je dobro zvečalo. Detalje preseravanja baš i nisam popamtio. Nešto o tome kako svim tim kakosezvaše poludelim kerovima treba jebati mater. Al' to sa biblijom i mačem... Uh, to je bilo baš onako sudnjedanovski.. Popaljenost me držala sve dok jebena vojna policija nije došla po mene. Zanos je posle toga ekspresno nestao.

   Pomišljao sam već da se prebacim u sledeći krater. Samo da ne slušam više seronju. Noge ne slušaju. Ukočile se odjutros. Ne pokreću se. Valjda bolje od ove zbunjene glave znaju koji su izgledi. Pa čak i da tamo stignem živ, šta će se promeniti? Pogled na krajolik? Ne, Jovanoviću, ostavljam to zadovoljstvo tebi.

   Baš sudnjedanovski...