четвртак, 06. децембар 2012.

Pesma o torti koja diše



Autor : Džouzi


Gosti se guraju oko kariranog stola. 

Na njemu je torta. 
Obična.
Okrugla.
Prelivena slatkim od višanja i čokoladom. 
Na torti je svećica. 
Obična.
Šarena.
Dopola već istopljena.
Na njoj je plamen. 
Boji lica titravih zvanica. 
Trenutak gasi upaljene oči i reže tri parčeta torte.
Prvo parče je za slavljenika. 
On dobija najbolji komadić nokta. 
Drugo je za druga, on dobija najbolji komadić muda. 
Treća je za tebe. 
Ti dobijaš najbolji komadić sebe.

2 коментара:

D. је рекао...

Nije pesma već najava za zbirku. D:

Stevan Šarčević је рекао...

Šta bilo da bilo, lepo si to napisala! :)