Autori zastupljeni u „ZBORNIKU NADE”

 

Abdurahman Halilović – Ahil, Adnan Sijarić, Aleksandar Baljak, Amer Softić, Anđela Stefanović,
Atifa Sendić, Balša Rajčević, Biljana Maksimović, Bogoljub Veličković, Božidar Slavujević, Bojan Jovanović, Bojan Kanačković, Bojan Medić, Boško Savković, Branimir Perić, Velimir Bata Rakić, Verica Milosavljević, Veselin Jovanović Boss, Vesna Đukanović, Vladimir Janković, Vladimir Đokić, Vladislav Vlahović, Voislav Ilić, Vuk Đurica, Galina Tuvaljević, Goran Ivanković, Goran Novakov, Goran Podunavac, Goran Radosavljević, Gordana Bujagić, Daliborka Šišmanović Kepčija, Daniela D. Popadić, Dijana Đukić, Dijana Paunović, Dinko Osmančević, Dobrinka Jokić, Dragan Vasić, Dragan Krstić, Dragan Miljković, Dragan Mitić, Dragan Stajić, Dragica Beka Savić, Dragoljub Krajinović Kraša, Dušan Majstorović, Dušan Pejaković, Dušan Stojković, Duška Kontić, Đorđe Miladinović, Ensar Bukarić, Željko Žele Jovanović, Željko Marković, Željko Đuza, Zera Princ, Zoran Stanojević, Zorana Gavrilović, Zorica Janakova, Ivan Milinković, Ivana Zdravković, Jaroslav Kombilj, Jasmina Dimitrijević, Jasminka Nikolić eh Brdarević, Jelena Jeka Kočović, Jelena Nešovanović, Jelica Greganović, Jelica Mirković, Jovan Bajc, Jovan Zafirović, Jovana Bjelanović, Jovana Dragojlović, Jovana Lj. Milovanović, Jovana Mihajlović, Jovana Ćirković, Jovica Ćurčić, Jovo Nikolić, Katarina Đulić, Kristina Janković, Ksenija Muhamedbegović, Lestat Đani, LJubiša Ž. Vujinović - Majstorovski, LJubomir Bašanović, Maja Bogosavljev, Maja Vukas, Maja Đukanović, Maja Tomić, Marija Ranđelović, Marijana Lazarević, Marina Raičević, Marinko Đukić - Peđa, Marica Lukić, Marko Arežina, Marko Atanasković, Marko Branković, Martin Marek, Milad Obrenović, Milan Gavrilović (Dr Stomatolog), Milan Pantić, Milan Penezić, Milenko Miro Šarac, Milenko Petrović, Mileta Stamatović, Milica Lesjak, Milorad Č.Ćosić – Ćosa, Miloš Dugalić, Miloš Mirić, Miloš Stojiljković, Mina Stefanović, Miodrag Stošić, Mirjana Đapo, Mirjana Đurđević, Mirjana Kopanja, Mirjana Milačić Bajić, Mirjana Ojdanić, Mladomir Knežević, Nađa Dabetić, Nada Karadžić, Nebojša Marković, Neda Kozomora, Nedeljko Neđo Paunović, Nemanja Arsenović, Nemanja Milovanović, Nenad Simić - Tajka, Nikola Vranješ, Nikola Đurić, Nikola Šimić Tonin, Paulina Vozar, Petar Mihailović, Petar Orozović, Petar Pismestrović, Predrag Jokić, Prljavi inspektor Blaža, Sandra Krstić, Sandra Paunović, Sanja Milenković, Saša Milivojev, Svetislav Popović, Semir Gicić, Siniša Vulić, Slavica Agić, Slavica Maksić, Slađana Liptak, Srećko Janićijević, Snežana Marko – Musinov, Sonja Padrov Tešanović, Sofija Damčević, Srđan Dinčić, Srđan Tasić, Srđan Petrović, Stevan Krstec, Stevan Šarčević, Steka Vanra (Stevan Karanović), Stefan Vučevski, Stefan Petrović, Tamara Dragić, Tamara Simić, Tamara Simonović, Tanja Stanojević, Teodora Mladenović, Tijana Rajković, Tode Risto Blaževski, Tom Rados (Tomislav Radosavljević), Filip Mladenović, Filip Ugrenović, Franjo Frančić, Cvija Peranović Kojić, Čika Peca

VLADIMIR ZAVADOVSKI - MAŠINA

 

ŠTA BI BILO KAD BI BILO?

Dobrodošao sine, dobrodošao do Mašine.

Gde si bio tako dugo? Čekali smo te.

(Pink Flojd)

Da li su naši osećaji, naša sećanja i naši postupci, zaista istiniti? Možda smo ih tek uobrazili? Ako smo to sve izmislili, zašto to činimo? Jesmo li tek statisti u ogromnoj ludnici okruženoj nepreglednom pustinjom u kojoj je nejasno da li su luđi njeni štićenici ili lekarsko osoblje?

Ako je tako, a izgleda da jeste, kako je do toga uopšte došlo? Da li je moguće da smo eksperimenat ili, još gore objekat za zabavu, neke onostrane inteligencije, možda mašinske?

Gotovo niko od nas, živih igračkica, nije svestan te i takve manipulacije. Uvereni smo da živimo uspravno i ponosito svojim korisnim životima, te čvrstim koracima hodamo po ovome svetu. Tek ponekad se kroz guste magle snoviđenja probije neko PRAVO sećanje. Tek ponekad se u našu ludnicu probije neko iz realnog sveta pokušavajući da nas probudi.

Uzalud.

To bi u kratkim crtama bio sadržaj ovog neobičnog romana. Mada pomalo zbunjeni i neodlučni, protagonisti storije su veoma uverljivo prikazani. Iako svaki od njih ima iza sebe kontakte sa realnim svetom, svaki reaguje na svoj način.

Dok upravnik ustanove sa gnušanjem odbacuje svaku mogućnost postojanja drugačije realnosti, bolnički čuvar tone u teorije zavere, ali samo jednom od njih se ukazuje vodič i sigurnim koracima hita prema, kako mu se čini, izbavljenju. Međutim, što je bliži tom spasonosnom kraju, njegov vodič mu sve više otkriva i sve mu je jasnije da nema izlaska iz sveta iluzija. Čak i kada se osvešćuje u navodnoj stvarnosti i dalje čuje glasove iz drugih dimenzija, čekajući trenutak u kome će se naći u nekom novom snovitom svetu.

Ovaj roman nestvarne atmosfere i čvrste strukture veoma vešto navodi čitaoca na tmurno promišljanje o besmislu naših života i naših verovanja.

Stevan Šarčević

Mašina u srcu realnosti

Pitanja o svesti i identitetu su verovatno počela da se postavljaju sa pojavom prve iskre samosvesti kod mislećih bića. Ponuđenih odgovora je mnogo, a interpretacije su toliko različite da svojim formama predstavljaju čak potpuno drugačije oblasti ljudskog interesovanja. Od raznih filozofskih, okultnih, bioloških, religioznih i sličnih doktrina o svesti, refleksiji i identitetu, u moru definicija i intelektualnih poštapalica, teško je izdvojiti samo jednu koja bi predstavljala dobru radnu hipotezu za dalje istraživanje, budući da se fokus i interesovanje u vezi tih fenomena mogu menjati fluidnije od samih mentalnih tokova koji ih nose.

U tom smislu, kako bismo fiksirali modus operandi ovog romana, može se reći da je izvesna mehanicistička ideja svesti i identiteta polazna tačka koja autoru predstavlja uporište i pruža osnovnu premisu za ovaj istraživački roman.

Da iza ove naše, konsenzualne, realnosti leži neka druga, koja je nepoznata, a pritom joj je uzrok i pokretač, nije nova ideja. Međutim, oblast je toliko velika i za mnoge autore inspirativna da nije moguće tek tako naći ni dva slična ponuđena odgovora na ovo pitanje, u književnoj formi. U tom smislu, hvatanje u koštac sa idejom koja je kod mnogih autora makar latentno, ako ne i u sasvim vidljivoj formi prisutna, predstavlja izazov koji podrazumeva angažovanje kreativnosti i tehničkog dela na visokom nivou.

Mašina, koja se u ovom romanu predstavlja kao nevidljivi pokretač dešavanja i katalizator postajanja i nestajanja mnogih realnosti, nije u potpunosti materijalna, niti pak organska, ili samo mentalna pojava. Ona je, na neki način, crna rupa svih realnosti i sve materije koje iz nje i u nju uviru, na taj način ih kriveći, bez nekog ljudima poznatog algoritma ili predvidive frekvencije i intenziteta.

U tom smislu, glavni narativni tok počinje dejstvom mehanicističkog principa (koji nije samo to, kako je već rečeno) na pojedinca, ali šta je pokretač u samom čoveku, to je pitanje koje će se iznova postavljati kako se somnabulne vizije intenzivne psihološke avanture protagoniste budu nizale. Pre svega, na samom početku imamo jak žanrovski momenat koji se sastoji od nerazblažene mešavine detektivske misterije i horora, što je otvaranje koje obećava puno akcije i zabave za čitaoca. Sama postavka i lokacija poput ludnice jesu veoma zgodni žanrovski tropi, koji sami po sebi u recipijentu bude uznemirujuće slike i osećaje. Ako tome dodamo i neobičnog pacijenta, navodno više nego upućenog u prirodu simulirane realnosti generisane od strane Mašine, kao i inspektora koji na svoju ruku dolazi da istraži slučaj, dobijamo uvod koji veoma potentno otvara priču.

Međutim, ako se čitalac nadao nečemu prepoznatljivom, ili je anticipirao moguće narativne linije, desiće mu se nešto sasvim neočekivano. Knjiga počinje na način sličnih u svom žanru, ili makar prividnom žanru koji obećava, da bi se pretvorila u nešto sasvim drugačije, neočekivano i, po svojoj unutrašnjoj logici, sasvim nepredvidivo dešavanje.

Ovakav nagli obrt je itekako opravdan dejstvom famozne Mašine, koja se, može biti, krije iza mnogih lanaca događanja koja nam oblikuju živote više ili manje suptilno. Nevidljivi uticaj postaje jasan tek u zatvorenoj instituciji, ali, da bi se stiglo do odgovora, makar približnog, da bi se iole prišlo Mašini, pitanje svesti, percepcije i identiteta dolazi u prvi plan.

Upravo u toku misli sastavljenom od mora pitanja o postojanju i ja-određenju, protagonista lagano kreće da ljušti slojeve sopstvenog postojanja, na taj način stavljajući na udar i sam identitet, zapravo ono što u uobičajenom smislu smatramo za „ja“ posede, stvari poput tela, imena, sećanja i navika.

Da li je, u tom smislu, trauma usled zahtevne prirode detektivskog poziva okidač za aktiviranje psihotične epizode usred bure u umu protagoniste, ili je zapravo istina mnogo komplikovanija i, na neki način – gora, ostaje da se vidi do samog kraja avanture na koju će vas autor povesti.

Samo da napomenem čitaocu da je svet u kojem će se naći izgrađen od izvesnih pravilnosti, ali veoma labavo postavljenih. Takve zakonitosti su podložne raznim krivljenjima jer su svi svetovi Mašine međusobno preklopivi i međuzavisni jedni od drugih, na način da zakonitosti jednoga prelaze u drugi po nepisanim pravilima i učestalostima. Naravno, Mašina jeste uzrok ovih promena, a pitanje o tome šta Mašina jeste je možda i ponajbolje postaviti u negativnom ključu i zapitati se šta ona nije. Jer, da bi se došlo do pozitivnog određenja takvog „entiteta“, iluzije i velovi realnosti se moraju skidati sloj po sloj, a to u praksi znači gubitak svega što nekoga čini osobom sebi prepoznatljivom.

Dejan Sklizović

„KNJIŽEVNE VERTIKALE“ JUBILARNI BROJ

 

SADRŽAJ:

Mirjana Jojić – Svakodnevne misli običnog čoveka

Miodrag Topić – Fatalne zaljubljenosti

Milana Tadić Kostić – Student

Biljana Tasić Kozić – Nešto što ne razumem

Ana Pavlović – Noć u kuhinji

Emilija Živojinović – Sumnja

Slavica Maksić – Posle

Stefan Sofronijević – Revolucionarka

Dušan Ivanović – Udaljavanja

Vlastimir Stanisavljević Šarkamenac – Lutajući vetar

Stevan Šarčević – Noć kad sam se vratio

Jaroslav Kombilj – Istorija se menja

Tea Pavlović – San

Tamara Lujak – Poslednji sonet

Hakija Bašalić – Hajr česma

Slavica Bakšaj – Baki treba verovati

Ana Narandžić – Kako prešutjeti da znaš da ona druga zna da znaš

Vukašin Štreker – Skvot

Miloš Rajić – Čiča

Miloš Mitrović – Dva miligrama

Tanja Jocić Stamatović – Mekike

Milica Jeličič – DŽem od šljiva

Marjan Urekar – U ruci mu mač

Branislav Dimitrijević – Domaće vaspitanje

Nataša Milić – Ludak

Denis Giljević – Dobra stara novogodišnja

Nikola Ilić – Zadušnice

Vuk Stevanović – Deda-Mašina priča

Kosara – Izlet

Siniša Dulijan – Pavka

Milan Ćušić – Mitrovica

Radovan Sinđelić – Na kamičkom groblju

Gordana LJubičić – Ka suva kruška obehara

Danko B. Marin - PUBLIC IMAGE LIMITED

Dušan Leon-Ćitić – Iskušenje poštenog političara

Zlatomir Saravolac – Pričama Darina i ja

Jana Tošić – Autobuska stanica

Milunka Popović – Još jedan dan

Natalija Vojimirović – Virtuelna dama

Tatjana Avramović Antonić – Frižider trpi svašta

Željka Bašanović Marković – Suve paprike

Aleksandra Borenović – Atentat

Dragan Ćirić – Logika

Stamen Milovanović – Kururiku!

Snežana Pisarić Milić – Ka pisac o piscu pripoveda

Nikola Jeremijaš – Porodica od papira

Sanja Rotim – Žalosna vrba i stara klupa

Amer Zukić – Žena za kuće

Dragan Pop Dragan – Ogledalo

Marina Mitrović – Da sam znala

Ana Ginić – April u Beogradu

Luka Macanović – Slikar

Slavko Mali – Pozorište

Senada Užičanin – Ugovor sa sobom

Tamara Nikolić – Pohlepa

SVOĐENJE RAČUNA

 

Došlo je vreme za svođenje računa, pa da vidimo šta sam to prošle godine objavio.

Najvažnija i meni najdrža vest je da je posle dugotrajnog rada AVKF najzad objavio moju zbirku priča „Sa druge strane noći", doduše zasad samo u elektronskom formatu, ali mi je rečeno da će se kad-tad pojaviti i kao štampano izdanje.

Što se periodike i zbirki tiče, stvari stoje ovako.

UBIQ je objavio dve moje priče i to u broju 31 priču „O Čantaviru, Žužani i nadvožnjaku“, a u nroju 32 priču „Dvostruka igra“

SCI FI udruženje je objavilo moju poemu „O Smilji i Bilji“ u „Regia Fantastica broj 9“.

U zbirci „Savremena srpska fantastika“ objavljena je priča „Balada o narodnoj kobasici“

Poema „Metamorfoza“ je objavljena u zbirci „Najkraće priče 2022“

Priča „Tuge proletnje“ objavljena je u časopisu „Suština poetike br.78“

Što se poezije tiče u „Zborniku nade“ objavljena je pesma „I noć je prošla“.

Pesma „Dodur tame“ objavljena je u zbirci „Sinđelićeve čegarske vatre 33“, a pesma „Viva la revolución“ u zbirci „Slapovi poezije“.

I eto, narode to je bilo sve 2023-ćoj godini.

REZULTATI IX PRESINGOVOG KONKURSA ZA NEOBJAVLJENU ZBIRKU POEZIJE

 Na deveti Presingov konkurs za neobjavljenu zbirku poezije stiglo je 160 radova od kojih je u širi krug ušlo 35. Odziv autorki i autora je bio velik i na nivou prethodnih Presingovih konkursa. Kvalitet poslatih radova je na visokom nivou a primetni su, pored urbane, angažovane i feminističke poezije, i eksperimenti koji kombinuju vizuelne umetnosti i poeziju. Nimalo lak zadatak da među 35 pesnikinja i pesnika izabere najbolju ili najboljeg stoji pred žirijem: Predrag Milojević, Predrag Crnković i Aleksandar Novaković. Uži izbor radova će biti objavljen do 6. oktobra a pobednica ili pobednik 10. oktobra.

1. Bojan Đorđević – Svetlost i glad i dodir

2. Dušan Stojković – Šekspir ovo nikad nije pisao

3. Branislav Sarić – Kad sam već tu

4. Aida Šečić Nezirević – Carica Sisi iz moje mahale

5. Nenad Obradović – Ceđene ljubavi i botoks

6. Željko Barišić – Čimbenik na osami

7. Ernad Dedović – Prašina u očima mrava

8. Andrija B. Ivanović – Game over

9. Amela Halilović – Instrumenti tišine

10. Borivoje Petković – Klot-frket

11. Marko Ubović – Krug, krljušt, katarza

12. Ksenija Golubović – Svi smo se rodili ljubomorni na ptice

13. Stevan Šarčević – Mehanika žrtvenog obreda

14. Milena Ilić – Usek

15. Stefan Brezar – Mornar na moru sna

16. Jelena Kostić – Hemoterapija

17. Ivana Iv Milovanović – Noć kada je papirni avion preletao grad

18. Ana Ilić – Oporavljam se od Hegela

19. Jagoda Nikačević – Pozorište senki „Balkan“

20. Vida Nenadić – Retkosito

21. Marina Srnka – Feminomahija

22. Ivan Marović – Osluškivanje otkucaja kozmosa

23. (V) id Jeraj – Sans-titre

24. Senada Užičanin – Ne reci da te voli

25. Dejan Bogojević – Sezona rana

26. Patrik Weiss – Tragični život suvozača

27. Aleksandar Šaranac – Umetnost.Različita lica

28. Zoran Krstić – Umor strojeva

29. Marko Todorović – Useljavanje u novu smrt

30. Sofija Drakulović – Lažem kao pas

31. Anja Marjanović – Ničija zemlja

32. Igor D. Marković – Urođeni poremećaj

33. Nina Milivojević – Kartonski čovek

34. Miloš Marjanović – Ispovedi

35. Vladimir Petrović – U tuđini domovine

REGIA FANTASTICA 9

 

Evo spiska priča i autora koje su ušle u Antologiju Regia fantastica 9.

Aladin i štrokavo gasarče - Anonimni autor

Armagedon Nona - Filip Hanžek

Baksuz Bo ili stoj ili će moja Euglena pucati - Mira Satarić

Cicko - Dinko Osmančević

Crvena Planeta - Milan Aranđelović

Ćosa - Tanja Jocić Stamatović

Galaksija - Marko Vujović

Gospođa Det - Tamara Lujak

Holokaust i stvar koja nije prestajala da raste - Nenad Pavlović

Istekla pretplata - Bojan Ekselenski

Let u procep - Frank Roger

Mi smo Valter - Alma Zornić

Najbolje smije ko smije odostraga - Vanja Spirin

Ni riba ni devojka - Boris Mišić

O Smilji i Bilji - Stevan Šarčević

Ona korona - Svetislav Filipović Filip

Osmi dan - Tihomir Jovanović

Osmi putnik, istina - Vaso Vuković

Ozračena - Nenad Kojčić

Pokeraško veče - Nenad Šakota

Problemi koji život znače - Mirko Grdinić

Rađanje tamnice- Miloš Mihailović

Sreski špijun u Ank Morpoku - Goran Ćurčić

Ss men ili čija majka crnu vunu prede - Ilija Bakić

U zemlji savršenih grešnika - Erik Johansen

Ujedljivi zombiji - Dejan Sklizović

Vatrena ansomnija - Uroš Kuzmanov

Vuk mora biti zdrav - Petra Rapaić

Zalazak heroja - Nešo Popović

SA DRUGE STRANE NOĆI - FINALIZIRANJE

 

Po svetu kojim vladaju mračni gospodari, svetu u kome život i smrt pojedinca zavisi od hira moćnika iz senke, po tom i takvom svetu hodaju zveri u ljudskom obliku tragajući za neiskusnima i naivnima.

A Možda ti naivni i neiskusni likovi u stvari očajnički traže svoje gospodare? Ko bi to zaista mogao znati?

Zajvaljujući Dejanu Sklizoviću, koji je znalački probrao moje najmračnije priče, a koje se dodiruju upravo s ovom tematikom, nastao je izbor koji vam se upravo nalazi u rukama.

Sve priče u ovoj zbirci su i ranije već objavljivane, evo tačno i gde.

„Svetlana“, „Kako sam ubio ljubav“, 2013

„Crtica o nadvožnjaku i jednoj ljubavi u Čantaviru“, „UBIQ 31“, 2023

„Brutto cane“, „Čovek bez osobina“, 2016

„Igre koje smo voleli“, „UBIQ 30“, 2022

„Morski prolaz“, „Regia Fantastica 6“, 2020

„Zavisnost“, „West Herzegowina Fest No.14“, 2016

„Prva bol“, „ Marsonic broj 20“, 2021

„Gospodari snova“, „UBIQ 22“, 2018

„Neočekivana gozba“, „Marsonic 15“, 2019

Mada ovako provučene kroz prizmu susreta sa natprirodnim silama i pojavama storije iz ove knjige pripadaju žanru fantastike, uglavnom se radnja ipak zasniva na sasvim realnim događajima do kojih sam došao kroz razgovore sa poznanicima ili sam za njih saznao iz novinskih članaka i to svemu daje još oporiji ton.

Brutalnost odnosa među junacima ovih priča gotovo je nepodnošljiva, ali takvi su i životi kojima živimo, bar po mom skromnom mišljenju. Svet u kome se nalazimo je u večitom previranju i u večitom čekanju boljega sutra koje nikada neće doći.

Nasilnicima, kao glavnim protagonistima ovih priča, nije dovoljno da povrede svoju žrtvu, ne, oni se trude da njihov plen sam poželi da uživa u mukama koje su im namenili, da ih kao poslušne lutkice za zabavu iščekuju tamo gde su to oni odredili i to sa sladostrašćem i nasladom. Samo tako je krug kompletan, samo na taj način život ima svrhu. Kao što jednom neko reče, ili si igrač, ili si igračka. Po mom dubokom uverenju niti postoji treća uloga, niti smo mi oni koji je određujemo. Postoji nešto iznad nas, neko ko promišljeno pomera figure po šahovskoj tabli koju nazivamo našim životima.

Pa, skinite te ružičaste naočare i dobrodošli u naš svakodnevni pakao.

Nadam se da ćete uživati.