Stevan Šarčević - Kaurinova kletva (Nova poetika, 2014)

Prvi samostalno napisani roman pisca Stevana Šarčevića, pod nazivom Kaurinova kletva, donosi kombinaciju nastalu mešanjem fantastike sa trilerom, akcijom, krimićem, sadizmom, morbidnošću, kao i sa tradicionalnim i mitološkim motivima.

Takva kombinacija se ispostavlja više nego dobitnom za pisca, stoga Kaurinova kletva predstavlja veoma uspešan primer Šarčevićeve nesputane imaginacije kojom čitaocima daje na uvid izopačeni svet moguće bliske budućnosti koji je nadahnut sveprožimajućom mračnom atmosferom današnjeg sveta i vremena, jer ne živimo u zlatnom dobu već u tamnoj kaljuzi koju ovaj autor itekako dobro ume da prepozna i nadgradi na žanrovski način.

Međutim, stvarni svet nije jedina inspiracija ovog romana, jer poznato je da Šarčević često u svojim radovima obrađuje tradicionalne i mitološke motive, što je uradio i u delu Kaurinova kletva.

Obzirom da je Kaurinova kletva roman o Srbiji budućnosti, a da je Srbija zemlja nadaleko poznatog Kremanskog proročanstva, Šarčević je kao jednu od inspiracija za svoje delo mogao imati upravo to proročanstvo, na osnovu koga je stvorio arhaičnim stilom napisano efektno pseudoistorijsko proročanstvo, oko koga je ispleo glavni zaplet i razrešenje, te nagovestio sudbinsku povezanost troje glavnih junaka - Đorđa Đorđevića, Jasmine Janković alias Jasmin Bećiri i Azre Bećiri.

Piscu je kao tradicionalna inspiracija sigurno poslužila i legenda o Svetom Đorđu koji ubija aždaju, pa je odlično obrađenu interpretaciju te legende ubacio kao sastavni deo svog proročanstva.

Šarčević je pomoću mitoloških motiva putenih veštica, veštičarenja i karakondžula stvorio drevni veštičji kult Sestrinstvo koji zauzima veoma bitno mesto u romanu, a takođe je iz epske narodne pesme Mali Radojica iskoristio lik i delo Bećir-аginice, kojim je upotpunio sliku o veštičjem kultu.

A gde su veštice - tu su Crkva i inkvizicija, pa njihov tradicionalni sukob u Šarčevićevoj Srbiji budućnosti dobija neočekivani epilog.

Roman Kaurinova kletva Stevana Šarčevića je od prve do poslednje stranice šokantna i brutalna knjiga o transformaciji društva i pojedinaca; o žrvnju koji sabija sve junake knjige; o polaganom uspinjanju zla sve dok ne pobedi svaki privid dobra.

Radnja romana Kaurinova kletva je smeštena u Srbiju koja se nalazi u raljama multinacionalnih kompanija i vremenski se odvija sredinom ovog veka.

Delimično se radnja odigrava po Beogradu, a delimično po Vojvodini.

Šarčevićev Novi Beograd je nemoralom unapređeni Beograd iz devedesetih godina prošlog veka, ali i iz današnjih dana, pa je taj grad prikazan kao apsolutni grad greha - u njemu su legalizovane javne kuće sa sadističkom i pedofilskom ponudom; na njegovim ulicama su nasilje, kriminal i terorizam dovedeni do krajnje granice usijanja, dok su ruševine zgrada pretvorene u staništa po kojima žive beskućnici, revolucionarno nastrojeni maloletnici, lažni rodoljubi, zavisnici od nove droge i oboleli od smrtonosne laboratorijske bolesti.

Jedna od naizgled bezazlenijih scena iz romana koja prikazuje život na tako svirepom mestu je pljačkanje Jasmine od strane starice koja krade služeći se udarcem cigle u glavu žrtve (što je dobro znana oćeš da kupiš ciglu fora sa beogradskog asfalta), no biti opljačkan i onesvešćen ciglom - to je zaista najbezazlenija stvar koja se dešava po Novom Beogradu...

Ovakav Novi Beograd podseća na Novi Beograd iz Kneževićeve novele Naselje sunca, ali je Šarčević još suroviji u svojim opisima nakaradnog glavnog grada iz koga neprestano izbija crnilo Starog sveta koje se transformiše u sivilo Novog sveta Kaurinove kletve.

Međutim, greh ne stanuje samo u prestonom gradu, već i van njega.

Po vojvođanskim divljinama obitavaju ljudožderi, dok na Enklavi, na Bećar salašu - glavnom uporištu Sestrinstva ne samo da stanuje greh već stoluje čistokrvno zlo u ljudskom, tačnije rečeno ženskom obliku.

Bećar je igra reči od Bećiri, kako glasi prezime vodeće familije Sestrinstva, mada kao vojvođanski izraz ima i drugo značenje koje je potpuno različito od ustrojstva Sestrinstva, pa naziv Bećar salaš postaje dvosmislen, zato dešavanja na njemu ostaju skrivena od javnosti.

Šarčević je prvi put opisao Sestrinstvo u svojoj noveli Poslednja Lunova avantura (zbirka Dolazak Tame), ali je u romanu Kaurinova kletva dao Sestrinstvu mnogo bitniju ulogu, pa je do tančina razjasnio pojavljivanje Sestrinstva u srednjovekovnoj Srbiji, metode rada i delovanja, saradnju sa turskim sultanima, unutrašnje sukobe, pad i ponovni uspon.

Sestrinstvo je islamizirani matrijarhalni drevni kult i čine ga incestuozno-biseksualno izopačene žene - veštice i vidarke, na čijem čelu se nalazi Bećir Aginica.

Šarčević je motiv za lik Bećir Aginice pronašao u epskoj narodnoj pesmi Mali Radojica, u kojoj Bećir-аginica kao monstrum u ženskom obličju nalaže svirepa mučenja Malog Radojice.

Bećir-аginica iz epske pesme je dominantnija u odnosu na svog supruga Bećir-аgu, baš kao što je (skoro) svaka od pripadnica matrijarhalnog Sestrinstva dominantnija u odnosu na svog muškarca.

Incestuozno-biseksualna matrijarhalna devijantnost pripadnicama Sestrinstva predstavlja nasleđe koje se genetskim putem prenosi sa kolena na koleno, ali i jednu vrstu programa kome su izložene odmalena, pa tako devojčice iz Sestrinstva bivaju upućivane u tajne veštičjeg kulta uz pomoć iskusnih članica i njima je takav telesni pristup jedini legitiman.

U jednoj od najozloglašenijih knjiga u istoriji - inkvizitorskoj knjizi Malleus Maleficarum je zapisano: Sva veštičarenja potiču iz putene potrebe koja je kod žena neutoljiva, pa su tom rečenicom najbolje opisani nezajažljivi devijantni seksualni apetiti pripadnica Sestrinstva iz Kaurinove kletve, jer svaka od članica ovog veštičjeg kulta uživa u igri seksualno-sadističkog potčinjavanja i poživotinjavanja, što se najbolje vidi na primerima seksualnog potčinjavanja Jasmine od strane njene sestre Alide Bećiri; seksualnog i sadističkog potčinjavanja Alidinog muža od strane njene majke; seksualno-sadističkog poživotinjavanja Jasmine od strane Alidine ćerke Azre, te na primerima Brankinih sadističkih iživljavanja nad drogiranim devojkama i zarobljenim Đorđem.

U odnosu na Sestrinstvo iz Poslednje Lunove avanture, Šarčević u Kaurinovoj kletvi putenom veštičjem kultu pridodaje i na sadističko-morbidan način nadgrađuje narodno verovanje koje je pripisivalo vešticama moć da mogu ljude čarobnom uzdom pretvarati u konje, na šta kalemi radnju jahanja ljudi koja je karakteristična za mitološke demonske karakondžule.

Zbog toga vrhunac zla koje Sestrinstvo čini predstavlja poživotinjavanje otetih devojaka i mladića, koje se postiže prvo sakaćanjem - lomljenjem šaka i čupanjem jezika, a zatim se kombinacijom sadizma, erotike, pesme i hemijskih supstanci žrtve dovode do potpunog psihičkog sloma koji se završava pretvaranjem u bezumne dvonožne kobile i pastuve što služe vešticama za jahanje i trke, kao i za perverznu zabavu političkih moćnika povezanih sa Sestrinstvom.

Završni stadijum procesa poživotinjavanja predstavlja sat vremena bičevanja, gde se od već bezumne žrtve zahteva da bičevanje istrpi bez puštenog glasa, posle čega dolazi tretman u vidi soljenja živih rana, pa ako žrtva pokorno pretrpi ova mučenja - onda je spremna za ergelu.

Šarčevićeva priča o Sestrinstvu u romanu Kaurinova kletva je priča o pohotnim demonskim gospodaricama željnim moći vladavine nad psihofizički degradiranim i ruiniranim ljudskim bićima, pa je taj deo pun upečatljivih scena koje se ističu svojom sadističkom morbidnošću i gnusnošću, kao i izopačenom umetnošću u vidu blasfemičnih skulptura koje se nalaze u kući Aginice i na kojima su prikazane žene sa repovima koje trče sa rukama uz telo, dok sablasnosti močvarom okruženog Bećar salaša doprinosi hipodrom na kome ima dvokolica, ali ne i konja...

Doduše, ni Sestrinstvo nije imuno na unutrašnje sukobe.

Raskoli unutar Sestrinstva su izazvani zbog moći, prevlasti, borbe oko prstena Aginice, ali i zbog kaurinove kletve kako islamizirane pripadnice ovog drevnog veštičjeg kulta nazivaju Proročanstvo Ludog Ilije koje opisuje šesti pad i sedmi uspon Sestrinstva.

Prvi sukob članica Sestrinstva u romanu Kaurinova kletva nastaje kada Suadu, Jasmininu i Katinu majku, kao i naslednicu prstena Aginice, zadavi njen muž, i taj sukob je izazvan zbog straha od ispunjenja proročanstva koje kaže da će Jasmin biti ubijena, da će se iz mrtvih uzdići, da će susresti Azru, da će Sestrinstvo zbog toga propasti jer će Georgije probosti Bećir Aginicu, ali i da će Jasmin sa Azrom ponovo uzdići Čuvarke stada pod okriljem drevnog neprijatelja.

Drugi sukob izbija na relaciji familija Bećiri i Kitaj kada Savet Sestrinstva odluči da na dvadeset godina Aginica bude iz familije Kitaj a ne iz familije Bećiri, zbog toga što Sestrinstvo smatra da je Alida Bećiri izdala principe kulta udajući se za čoveka koga ne može da kontroliše.

Treći razlog sukoba je spor Kitaja i Bećirija oko jedne poživotinjene devojke koju su Kitaji odbacili, a Bećiri pronašli, što daje povoda za demonstraciju trenutne moći Kitaja nad osiromašenom familijom Bećiri.

Sestrinstvo ima i svoju ispostavu u Novom Beogradu - to je bordel Branke, sadističke madam koja navodno pruža utočište mnogim izbeglim devojkama i devojčicama, dok u stvari njena javna kuća predstavlja svratište perverzno-pedofilske klijentele, kao i glavnu bazu za distribuciju i preprodaju opake droge nazvane Plavi grom koju na Bećar salašu proizvodi Sestrinstvo, čije članice jako dobro barataju hemijskim supstancama.

U našoj stvarnosti je svima dobro poznato da šiptarske narko-bande proizvode i trguju heroinom, pa u toj činjenici Šarčević nalazi motiv, te Sestrinstvo čije su glavne familije Bećiri i Kitaj šiptarskog porekla - pravi i na narko tržište plasira Plavi grom.

Šarčević takođe koristi aferu Hladnjača iz 1999. godine, kao i pojedine zločine nad srpskim civilima na Kosovu iste te godine, pa te događaje pripisuje Sestrinstvu koje je pre dolaska u Vojvodinu vekovima operisalo po Kosovu, čime zaokružuje priču o ovom drevnom veštičjem kultu.

Izvesnu protivtežu Sestrinstvu u romanu Kaurinova kletva predstavlja Crkva koja je potpuno skrajnuta iz društvenog života, ali je jedina koja prati delovanje veštičjeg kulta.

Crkva se za praćenje aktivnosti Sestrinstva služi Janićijevim zapisom i Proročanstvom Ludog Ilije, koje su u 15. i 17. veku pisali očevi otetih i poživotinjenih devojaka, a oba dokumenta se nalaze u manastiru Trojstva, smeštenom u teško pristupačnoj vojvođanskoj divljini.

U manastiru Trojstva je takođe oslikan triptih koji je nastao po delovima iz Proročanstva Ludog Ilije i na njemu su prikazane zaista fascinantne scene uspona, pada i vaskrsenja Sestrinstva, od kojih bi izdvojio sliku na kojoj Sveti Đorđe ubija aždaju sa licem i rukama žene, pa je prava šteta što roman ne prate ilustracije sa ovim slikama, kao i prikazima već pomenutih skulptura iz kuće Aginice.

Crkvu iznutra potresaju sukobi starih i novih kadrova, ali osnovno je da marginalizovana Crkva želi vlast, uz koju ide i moć.

Zato dolazi do udruživanja Crkve sa delovima Vojske koja osmišljava državni udar, pa zajedničkim snagama planiraju operaciju Iskon, koja za cilj ima ukidanje Republike i uspostavu monarhije na čelu sa dinastijom Obrenović, kao i obračun sa Sestrinstvom i političarima koji šuruju sa vešticama.

Naziv Iskon koji je uzet za operaciju državnog udara je vrlo zanimljiv, jer je reč o čisto srpskom izrazu koji predstavlja prapočetak, pa kako taj izraz u današnje vreme koriste najčešće crkvenjaci - termin je sasvim prikladan situaciji opisanoj u romanu.

Operacija Iskon se odvija u dva pravca - prvi udar započinje u Beogradu, gde se osim klasičnog oružja koriste i sredstva visoke tehnologije kojima se reprogramiraju kiborzi koji štite multinacionalne korporacije, a drugi udar se dešava na Bećar salašu koji takođe obezbeđuju kiborzi.

Državni udar se okončava uspehom - ukidanje republike, uspostava monarhije, likvidacije starijih članica Sestrinstva i političara označavaju završetak Starog sveta i začetak Novog sveta.

U Novom svetu je Crkva postala najmoćnija i njeno novo glavešinstvo želi da mučenjem preživelih, odnosno od likvidacije pošteđenih devojčica iz Sestrinstva dozna njihove travarske i vidarske tajne.

Srbija je nakon pet godina od početka Novog sveta doživela potpunu transformaciju kojom je pretvorena u hrišćansku totalitarnu državu, u kojoj se bogobojažljivost, red, rad i disciplina održavaju terorom koji crkvene oružane formacije metodama inkvizicije sprovode nad narodom, čime je jasno stavljeno do znanja da Novi svet ni po čemu nije bolji od Starog sveta.

Crkveni raskol izazvan sukobom patrijarha sa jednim od episkopa donosi preokret koji je predskazan Proročanstvom Ludog Ilije, što rezultira sedmim vozdizanjem Sestrinstva koje se pod okriljem Crkve transformiše u Sveto Majčinstvo, čije novo stado treba da sačinjavaju patrijarhovi protivnici.

Kao što je takođe predskazano Proročanstvom Ludog Ilije - u novom uzdizanju veštičjeg kulta bitnu ulogu pored Azre Bećiri i Crkve ima i davno poživotinjena Jasmina, koja služi kao pokazna životinja, pa manastir iz Novog sveta u kome se odigravaju završne demonske scene jahanja Jasmine od strane crkvenjaka predstavlja suštu suprotnost manastiru Trojstva iz Starog sveta.

Šarčevićev morbidni i hororični kraj Kaurinove kletve ne ostavlja nikakvu nadu u spasenje, jer se zlo veštičjeg kulta spojilo sa zlom inkvizitorski transformisane Crkve.

Crkvenjaci se zarad veštičjih znanja o zauzdavanju ljudske duše združuju sa vešticama, te i sami postaju vešci koji usled svojih demonskih radnji iz završnice romana Kaurinova kletva sliče sveštenicima i kaluđerima koji zbog đavoljeg dara čaranja odlaze na posela veštica i odriču se od Boga i Hristove nauke, što je opisano u demonološkoj knjizi o vešticama Flagellum haereticorum fascinariorum.

Ako bi pak završne scene iz romana Kaurinova kletva bile simbolično prenete na stvarni svet današnjice - time bi Šarčević opet pogodio u pravu metu, jer crkvenjaci ne samo da jašu, već žive na grbači čitavog naroda.

U romanu Kaurinova kletva ima dosta likova.

Nijedan od njih nije nebitan i suvišan, već je svaki od likova svojim činjenjem upleten u ostvarivanje Proročanstva Ludog Ilije, iako to proročanstvo poimence navodi samo tri glavna lika.

Druga stvar zanimljiva za likove iz romana je da skoro svako od njih završi tragično, a pojedinima Šarčević daruje stravičnu sudbinu i još stravičniju, zversku smrt.

Đorđe Đorđević - Glavni lik, upoznat sa Proročanstvom Ludog Ilije po kome je on reinkarnacija Svetog Đorđa, ali ga kroz priču vodi ljubav prema Jasmini, a ne proročanstvo.

Đorđe je policajac koji je zbog istrage koja se suviše približila Sestrinstvu ostao bez službe, nakon čega je bio zaražen smrtonosnom boleštinom, te postao alkoholičar, da bi doživeo drogiranje Plavim gromom i preživeo sadističko mučenje koje po svojoj surovosti premašuje mučenje Svetog Đorđa obavljeno po naredbi cara Dioklecijana i mučenje Malog Radojice iz pomenute epske narodne pesme.

Polumrtav biva kiborgizovan na Robokapovski način, što predstavlja primer fizičke transformacije čoveka.

Tada po proročanstvu postaje dvostruko jači nego ikada, pa kao reinkarnacija Svetog Đorđa ispunjava proročanstvo probadajući aždaju koja ne predstavlja reptila mnogoboštva već veštičje zlo oličeno u liku Aginice Alide Bećiri.

U Novom svetu postaje ratni heroj, a svoju prorečenu sudbinu zapečaćuje pod dejstvom alkohola, halucinirajući o Jasmini.

Zbog svih muka na koje je Šarčević stavio Đorđa - on spada u junake tragičare.

Jasmina Janković/Jasmin Bećiri - Naslednica prstena Aginice, neupućena u svoje pravo poreklo i u proročanstvo.

Sa sestrom Katom je odrastala kao siroče jer je njihov otac ubio njihovu majku Suadu, a njih dve su sakrivene u manastiru Trojstva, odakle su ih oduzele vlasti velike države (kako Šarčević u romanu naziva SFRJ) i smestile u sirotište.

Postala je učiteljica, službovala u mestu blizu Enklave, gde je vodila razred u kome je nastavu pohađala Azra Bećiri.

Zaljubljena je u Đorđa, ali je kao i sve žene iz familije Bećiri puteno vrlo živa, što se vidi kada stupa u lezbejsku vezu sa njoj nepoznatom sestrom od tetke, Alidom.

Alidinom zaslugom dospeva u Brankin bordel, gde postaje tražena roba za grupni seks, a zatim beži odatle i završava u rukama sadističkog umetničkog bračnog para iz Beograda koji je preprodaje lažnim patriotama i patriotkinjama, iz čijih kandži biva oslobođena, ali se nesvesna svega vraća na Enklavu jer od sudbine se ne može pobeći, i na Bećar salašu biva poživotinjena.

Scene poživotinjavanja Jasmine od strane Azre su mučne, ali ne i neukusne, jer je akcenat stavljen na psihičku transformaciju u bezumnu osobu - životinju, pa je Šarčević odlično opisao gubitak pamćenja i zaborav sopstvenog imena do koga kod osakaćene Jasmine dolazi zbog kombinovanja sadizma, erotike, pesme i hemije.

Poenta Jasmininog poživotinjavanja je da ono nije izvedeno do samog kraja, sa završnim činom, ali Jasmina ispunjava svoju prorečenu sudbinu - da poživotinjena sruši Sestrinstvo i da se pomoću nje poživotinjene Sestrinstvo ponovo uzdigne, jer ona novom patrijarhu udruženom sa vešticama predstavlja dokaz da duša može biti zauzdana.

Karmički gledano, Jasmina kao naslednica prstena plaća svojom sudbinom i životom, te na sopstvenoj koži proživljava sva zverstva koja Sestrinstvo i njena familija Bećiri sprovode vekovima.

Azra Bećiri - Devojčica sudbinski povezana sa svojom učiteljicom i nepoznatom tetkom Jasminom, jer krv traži krv.

Azra je u Starom svetu neupućena u proročanstvo, te je za nju je Jasmina samo objekat požude za novom životinjom.

Od svoje bake biva upućena u veštičje tajne, pa se u romanu Kaurinova kletva dobro prati njena transformacija iz devojčice u ženu i pravu vešticu.

Alida Bećiri - Jedina od članica Sestrinstva koja je narušila princip vezan za kontrolu i dominaciju svog muškarca, koji je prouzrokovo familiji Bećiri mnoge nevolje - požar na salašu, bekstvo poživotinjenog stada, oduzimanje prstena Aginice, gubljenje ugleda i osiromašenje porodice.

Na kraju Starog sveta Alida dobija prsten za kojim žudi, ali se on na njenoj ruci zadrži vrlo kratko.

Baka - Primer krutog incestuoznog matrijarhata, stub porodice Bećiri.

Umesto svoje ćerke Alide, ona zauzdava njenog muža - svog zeta.

Priprema Azru i uvodi je u tajne Sestrinstva.

Drži se proročanstva i veruje u njega, zbog čega skapava od srčanog udara.

Anastazija Kitaj - Dat joj je prsten Aginice nakon što je oduzet od familije Bećiri.

Anastazija se pojavljuje u nekoliko scena u romanu: da bi se videla povezanost Sestrinstva sa političkim moćnicima, da bi demonstrirala moć Kitaja nad Bećirijima, kao i pri kraju, kad predaje prsten Aginice Alidi Bećiri.

Kristina Kitaj - Azrina vršnjakinja i suparnica u Starom svetu

U Novom svetu je uz Azru jedina preživela inkviziciju, pa doživljava transformaciju u Azrinu najbližu saradnicu u uzdizanju Sestrinstva.

Branka - Sadistička madam, čiji je lik donekle sličan liku Glorije Ešton iz Poslednje Lunove avanture, samo što Branka za razliku od Glorije ne barata okultnim, niti vodi rituale, već se zadovoljava distribucijom Plavog groma i iživljavanjem nad nesrećnicama i nesrećnicima u svom bordelu.

Advokat Milojković - stric Jasmine i Kate.

Sakriva devojčice umesto da ih ubije, da bi zbog izdaje Sestrinstva završio život na način koji je sličan njegovom seksualnom opredeljenju.

Protojerej Arsenije - Tumač proročanstva i jedini koji zaista veruje u njegovo ostvarenje, pa zato Đorđa smatra reinkarnacijom svetog Đorđa.

Arsenije umire, ili čak biva otrovan, pre nego što vidi rezultate državnog udara u čijem je planiranju učestvovao.

Pukovnik Atanacković - Vojni vođa operacije Iskon, vojničina koja je za uspeh državnog udara spremna da žrtvuje kiborgizovanog rođenog brata, a odranije poznat kao čovek koji je ugušio dve sindikalističke pobune koje su izbile u Srbiji.

Po njegovom naređenju su pobijeni svi političari koji su šurovali sa Sestrinstvom, ali zbog naredbe novog patrijarha Ignjatija štedi živote devojčicama iz Sestrinstva.

Atanacković postaje general u ratu za nezavisnost koji usledi nakon državnog udara, no da bi se zataškala Ignjatijeva povezanost sa Sestrinstvom, on postaje žrtva zavere, pa zato biva ražalovan i javno spaljen na lomači.

Pre spaljivanja doživljava transformaciju svesti jer spoznaje stvari onakve kakve zaista jesu.

Lik Velimira Atanackovića je odličan književni primer kako revolucije jedu svoju decu.

Jovica Bešlić - Dete Jovica, sporedan lik, pojavljuje se lično samo na početku, kada sa školskom drugaricom Azrom razmenjuje tajne, ali u operaciji Iskon njegov izveštaj o dešavanjima na Enklavi postaje nezaobilazni deo propagandnog rata.

Milena - Vođa jedne od revolucionarnih grupa koje obitavaju po beogradskim ruševinama.

Spasava život Đorđu, a kasnije se opet udružuje sa njim, kada zajedno napadaju Brankin bordel.

U drugom udruživanju sa Đorđem je vođena motivom osvete rođene sestre, koja je na svirep način okončala u bordelu.

Milena voli Đorđa, zatrudni sa njim, rodi dete, ali se udaje za drugog čoveka, jer Đorđe voli Jasminu.

Njen lik doživljava transformaciju od lopova do porodične žene i majke.

Protojerej/patrijarh Ignjatije - Arsenijev naslednik, crkvenjak željan apsolutne moći, zaslužan za uvođenje inkvizicije po Srbiji Novog sveta.

Po njegovoj naredbi su devojčice iz Sestrinstva pošteđene u operaciji Iskon, jer je želeo da sazna veštičje travarske i vidarske tajne.

Nakon sukoba sa episkopom Danilom, Ignjatije sklapa pakt sa Azrom i Kristinom, stavlja ih pod zaštitu Crkve, Azri vraća prsten Aginice, a sve iz razloga da bi se osvetio i obračunao sa Danilom i njegovim pristalicama pomoću veštičjih znanja o zauzdavanju ljudske duše poživotinjavanjem.

Zbog pojedinaca poput patrijarha Ignjatija - Sestrinstvo živi milenijumima, jer veštičji kult je oduvek bio uz moćne kojima je ispunjavao najperverznije želje u zamenu za zaštitu i nesmetan rad.

Kralj Obrenović - Aminuje Ignjatijeve namere da ukloni Atanackovića, i ne propušta da se pohvali rodbinskim vezama sa vladarima sa zapada, čime Šarčević podseća čitaoce da je kraljevima stalo samo do njihove krune...

Među likove u romanu spadaju i dve poživotinjene devojke - Kata, Jasminina mlađa sestra, čije bekstvo sa Enklave dovodi do početka policijske istrage za koju je zadužen Đorđe, i Srnica - čija sudbina poživotinjene kobile predstavlja pokazatelj odnosa gospodarica prema svojim stadima.

Roman Kaurinova kletva Stevana Šarčevića je hardkor žanrovsko andergraund delo koje se ne dodvorava ni publici ni kritici.

Šarčević se ne trudi da po svaku cenu bude moderan i da prati glavni tok, što je postalo trend kod domaćih žanrovskih autora, već piše na svoj način koji je prepoznat kod istinskih žanrovskih poštovalaca i čitalaca.

Da ima nekih stvari koje bi u eventualnom drugom izdanju Kaurinove kletve mogle da se isprave - ima.

No, to nisu idejne greške autora koje utiču na tok radnje i koje dovode do kontradiktornosti, već su to sitnice poput tipfelera, kojih nema puno, ali je po meni nedopustivo da se i pored lekture takve greške događaju, mada je to tipično za našu žanrovsku književnost, jer u izdanjima drugih izdavača tipfelera ima na tone.

Naravno, uvek će se naći neko da nešto da zameri Kaurinovoj kletvi, jer džangrizavih je uvek bilo i nije se rodio onaj ko je svetu i kolegama ugodio.

Srećom, Šarčević ne piše za kolege, već je Kaurinova kletva kao biser domaće fantastike 21. veka data na radost svih tvrdokornih ljubitelja žanra koji shvataju da nisu izopačeni ni pisac ni njegovo delo, već svet sadašnjice u kojem svi zajedno živimo.

Aksentije T2 Novaković