CARSTVO VENERE

- Kad su se šesnaeste dobrovoljci vratili sa Venere mnogo su čudnih priča znali. - Robert deluje pomalo zastrašujuće onako obasut treperavim rumenilom alarma. Sablasno svetlucanje medaljona u njegovim drhtavim rukama, pod treptajima razorenog osvetljenja, samo pojačava jezoviti utisak. Tibor ga odmeri ne prekidajući pokušaje osposobljavanja automatskog navođenja paljbe. Štit je podignut, ali mukli udarci u abdomen neprestano ga podsećaju da skoncentrisana paljba sistematski podriva stabilnost energetskih odbojnika. Ako topovi uskoro ne prorade, neće biti dobro.

- Sećaš se ludog Jožike? Dve godine je bio u ropstvu! Svačeg se taj nagled'o. - uprkos ignorisanju Robikino torokanje nikako ne posustaje. Kablovi za navođenje su spaljeni u punoj dužini i Tibika se trudi da nekako uklopi parčad žice koju je nakupio usput.

- A kako bi bilo da dohvatiš ta jebena klješta i malo mi pomogneš? - brecnu se. Njegov kompanjon ispušta neuglednu svetinju okačenu oko vrata, pa dohvativši alat i preskočivši leševe, stade da premerava izgorelu instalaciju. Trenutak kasnije brod se zatrese. Štitovi su pali. Gotovo istog trenutka kablovi za paljbu su osposobljeni i Tibor energično tresnu po tasteru. Ritmično ljuljuškanje ublaživača trzaja deluje veselije od malopređašnjeg potresa. Neprijateljska paljba utihnu. Gusari nestadoše sa radara.

- Vratiće se bitange! A bojim se da će dovesti i društvo. Njihove krntije nemaju štitove, ali ako ih bude dovoljno... - gunđa Tibor.

- Znaš, Jožika... - Robikino zanovetanje izluđuje njegovog sapatnika, pa se brecnu na njega:

- Jebali te i Venera i Jožika! Daj da vidimo šta ćemo sa štitovima pre no što se jebivetri vrate! - Prilazi konzoli i miris sagorele gume zapahnu mu nozdrve. Podiže kontrolnu tablu i istina mu puca pred očima. Elektronika nije izdržala. Tu pomoći nema. Ne bez dobro opremljenog servisa. Razočarano se zavali u naslonjač koji se nekim čudom zadržao na svom mestu.

- Možda smo ih gadno oštetili. Možda se neće vratiti. Znaš oni tipovi što su ratovali na Veneri imali su... - Nervoza najzad provali iz Tibora. Skoči poput furije hvatajući Robiku za rever košulje. Unosi mu se u lice.

- Još samo jednom pomeni Veneru i Jožiku! Još samo jednom i mrtav si! Kapito?! A?!

- Dobro, šefe. Neću više. - lice mu naglo poblede. - Ima tu nešto drugo. Izgleda da nam reaktor baš i nije u najboljem stanju. - Glas mu deluje umorno. Tibor ga iznenađeno ispušta.

- Reaktor? Kakav reaktor? - Glas je opako blizu pucanja.

- Pa instrumenti pokazuju intenzivno jačanje nivoa radijacije, a potisak slabi. Mislio sam...

- Nemoj ti ništa da misliš! Nema da mi tu misliš! Tišina! - Ponovo se skljoka u fotelju.

- Huh, kako da ti kažem... – muca Robert buljeći u monitore – Opet ćeš da pobesniš..

- Kaži više! - zabrinuto se pridiže Tibor

- Evo ih opet. Sedam komada, jebo te! - viknu najzad Robika. Tibor skoči i zablenu se u prikaz.

- E, sad smo ga najebali- procedi pre nego što udari po tasteru za paljbu. Brod stade da se ljuljuška. Tibor ponovo sede, ne znajući šta bi drugo učinio. Nema tu šta da se radi - osim da se čeka kraj.

- Ne mora da bidne, ali ako ti kažem opet ćeš da me grdiš. - zatrepta Robert. Tibor podiže pogled.

- Je l' ti to mene zajebavaš?! Slušaj bre, ima da te utepam pre no što nas ovi pretope u zvezdanu prašinu! Govori ako imaš nešto pametno da kažeš. Ako nemaš, onda počni da se moliš, ili radi ono što se već radi pre umiranja!

- Ali to je ono o ludom Jožiki i Veneri. Znaš onu priču kako su neprijateljski brodovi nestajali u trenu pred pogledima... Ma neću o tome. Ne voliš tu priču. - Tibor podiže pogled na svog kompanjona.

- Nestajali u trenu?! - upita muklim glasom. Robika ne diže oči.

- Pa da. Jožika je znao kako su to izvodili i eto... Tako... - glas mu se utiša do šapata.

- Govori sunce li ti žarko! Kako su to izvodili?! - Pun nade Tibor skače na noge. Uto pun pogodak protresa brod.

- Pa imali su u računarima uprogramirane zvezdane prečice. Zvali su ih crvotočine. Eto kako!Robikin glas odaje trijumf, sve do trena kad poče da krklja, pošto ga Tibor ponovo dohvata za grlo.

- Budalo nijedna! Imali su uprogramirano, je l'da?! Ne znaš koliko sam srećan što sam to saznao sekund pre no što ću zaginuti! - Robika pokušava da se otrgne i najzad ispušta nekoliko prigušenih reči:

- I mi to možemo... - Stisak na grlu popušta. Tibor ga sumnjičavo odmerava.

- Kako? - nada opet živnu u glasu.

- Jožika... Jožika je napravio program... Tu je... U medaljonu...

- Jebo te, pa što ne kažeš?! Turi ga u računar, bog te jebo! Brzo! - Sledeći udar ih obojicu obara na patos. Robika se na jedvite jade dovlači do konzole i otvorivši medaljon izvlači iz njega hologramsku pločicu. Najednom osvetljenja nestade.

- Kompjuter je mrtav! Šta sad? - Drhtava ruka neodlučno zastade .

- Prokleto napajanje. Čekaj sad ću! - Tibor stade da petlja po kablovima. Artiljerija „Hungariena“ zamuknu, ali računar ožive.

- Ubacuj to sranje ili smo gotovi!- Histerično kriknu Tibor.

KLIK!

Brod se najednom zanese naglo menjajući kurs, a zatim ubrza. Ono što se posle toga dešava neopisivo je - kao da im zubi sleteše u guzice. Neko vreme svemir se pretvara u vatromet. Zatim mir. Podigoše se sa poda i pogledaše u monitore. Neprijatelja nema. Tibor srdačno prigrli prijatelja.

- Spasio si mi dupe! Ovo ti neću zaboraviti! - Robika se nelagodno migolji. Kad mu najzad polazi za rukom da se oslobodi poče da zamuckuje.

- Pa da, samo kolonisti sa Venere bili su u matrijarhatu... - Tibor mu prijateljski tapše rame.

- Ma dobro, nema veze. Važno je da smo zbrisali od onih divljaka. - Robika se neprestano vrpolji. Tiborova ruka skliznu sa prijateljevog ramena, dok mu se pogled zaustavlja na orijentacionom monitoru. Glas mu postaje drhtav.

- Jebo te! Ovaj raspored zvezda... Gde smo mi to? - Robika naglo spušta pogled.

- Pa... Program još nikad nije bio isproban. Jožika se i sam pitao. U stvari, hteo je da se vrati svojoj gospodarici, zato je skuckao ovaj program. Venerijanke su bile robovlasnice. Jožika nikad nije prežalio što su ga razmenili. Bio je zadovoljan svojom ulogom roba i... - intenzivno pištanje im obojici privlači pažnju na radarski monitor.

- GDE SMO MI TO, JEBO TE?! - Prodera se Tibor sa nevericom procenjujući razmere grdosije koja im prilazi.

- Mislim.. Mislim da smo u njihovom carstvu. Mislim... Da ćemo uskoro saznati šta se Jožiki toliko dopalo u haremu...