DAN POSLE KRAJA Poglavlje IV

Stevan Šarčević / Lazar Janić

Četvrti deo serijala 

"Oni su ovde s nama"

DAN POSLE KRAJA

Raša se pojavio iduće večeri, baš kako je dogovoreno sa svega jednim od svojih ljudi i večera je prošla u finoj atmosferi uz muziku i tamburaše, a slađana curica vlažnog pogleda i tananog struka utegnutog u vezenu bluzicu ustreptalo je recitovala poeziju.

Sve se ovde može kupiti, pomislih. Muzika, oružje, pesnici...

- Milivoje, muzika je fenomenalna, a klopa izvanredna. Ja ne znam kako da ti se zahvalim za divno veče i sve ove riblje specijalitete.- prekide mi tok misli Rastislav i ja osmotrih njegove grube, tipično Anadolske crte lica i povijeni nos što ga je činio nalik ptici grabljivici. Prepoznao me je čim je ušao i nimalo mi se nije dopadala njegova hinjena ljubaznost. Predobro sam ga poznavao da bih poverovao u njegovu iskrenost. Pa opet, nisam video ništa sumnjivo u njegovim postupcima.

- Nema na čemu pukovniče, bilo mi je zadovoljstvo- odvratih osmehom na kez njegovih surovo izvijenih usnica. Bio je tamnoput, a pogled mu beše pronicljiv, čak i ovako nacvrckanom.

- Aleksa, šta da vam kažem? Vaša je ponuda izvanredna! Ja baš i nisam stručnjak što se te mašine tiče, ali svakako ću vam je ustupiti po dogovorenoj ceni- razdragano nastavi Raša dolivajući viski u čašu lepuškaste pesnikinje kraj sebe.- samo, ja vam ovde ne mogu predati uređaj iz razumljivih razloga, - ćutljivi tip što je pratio Rašu poput dobermana pružio je Aleksi nekakvo elektronsko kolo koje je ovaj očito prepoznao. - ali vam mogu dati ovo kao garanciju da je sprava u našem posedu - dovrši misao Rastislav. Mada mi se igra nimalo nije dopadala, imao sam puno razumevanja za oklevanje pri donošenju onakvog blaga u kultističku jazbinu.

- Vrednost sprave je u skladu sa Vašom ponudom. - zaključi najzad Raša. Niko ga nije mogao demantovati, jer je i laiku bilo jasno o kakvoj se tehnologiji radi. Rastislav se nasmeši, pa obgrlivši slađanu pesnikinju razdrljene bluzice, gurnu još jednu novčanicu među bujne dojke zaboravljajući tamo ruku. Mala se bleskasto smeškala, ali je iskrenje njenih srnećih očiju odavalo da je itekako svesna da je registar kasa upravo kucnula. Postade mi neprijatno, pa skrenuh pogled.

- Dakle, primopredaju ćemo obaviti na šestom kilometru istočnog prilaza šumi na koti 361. Ako nemate ništa protiv, naravno. - dobaci Raša ustajući. Curica se povinovala njegovom medveđem zagrljaju i svo troje krenuše ka izlazu. Aleksa zamišljeno ugasi cigaretu i podiže pogled na mene.

-Nije valjda da veruješ tom gadu!- siknuh - upucaće te čim dobiju novac.

- Neće to biti tako jednostavno. Područje oko šume na koti 361 je pod punom kontrolom Zakavkažljana i niko neće početi da puca iz čista mira, ako ne misli da se nađe u nemilosti njihove vojne policije. Koliko mi je poznato ti si s njima već imao posla. Mesto sastanka je centar tog područja i siguran sam da ga Unija pažljivo nadgleda.- mirno će Aleksa.

- Kako misliš da stignemo do tamo? Ima najmanje stotinjak kilometara do kote 361. - nastavih. Nikako mi se nije dopadala da se nađemo oči u oči sa Rašinim ljudima na otvorenom.

- Ne brini. Kod kultista se baš svašta može nabaviti. Kupio sam jutros auto, još dok si spavao. Predratni presretač. Opasna mašina.- nasmeja se Aleksa.

- Ja vozim!- brecnuh se i ustadoh od stola. Trebalo se do sutra naspavati.