Kao parip
otrgnut sa ulara
besno jezdiš
i dižeš
prašinu uokolo.
Ljutito
frkćeš,
i grizeš
ruke što te obuzdavaju
i zauzdavaju.
Ponosna si na
zvezde
dok sa neba
se smeše
na grivu što
divlje vijori
i dobro znaš
da su ti one
jedini
prijatelji.
Tek u dubokoj
senci
kad niko ne
vidi
niti čuje,
niti zna,
divlje ćeš
protresti
plemenito
telo
i vrištaćeš
u samoći.
Нема коментара:
Постави коментар