REZULTATI KONKURSA EROTSKE PROZE I POEZIJE

Nakon isteka roka za dostavi proznih i poetskih radova na naš konkurs erotske proze i poezije
i konstatacije broja prispelih radova, imali smo pomešana očekivanja. Nadali smo se pre svega da će odaziv biti veći pa time i broj radova, možda veći broj proznih ali svakako i zavidan broj poetskih radova. I tek nakon odmora i odklona od 67. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, nakon što je pažnja posvećena radovima pristiglim za projekat „Frida – ženski razgovori“ pristupili smo iščitavanju radova prispelih na ovaj konkurs. Priznajemo, ostali smo zatečeni i sa podeljenim impresijama. Znali smo da su poput oštrice žileta, možda još tanje granice ne toliko između ljubavne i erotske poezije ili proze koliko između erotske i onog što bismo okarakteriše klizanje eksplicitnošću ka pornografskom. Naravno, iščitavanjem prispelih radova postajali smo svesniji uticaja vremena u kome živimo, postojanja sve tanjih i fluidnijih, nametnutih u dugom vremenskom periodu sistema onih vrednosti koje brišu granice, zapravo svih relativizacija vrednosnih sudova ili nametanje tržišnih vrednosti kao etičkih i estetskih, osvajanja ili suštinski dekonstrukcije tzv sloboda ili možda pre brutalizacija ili dehumanizacija sloboda i svođenje svega postojećeg na novčani i profitni ekvivalent; banilizovanje tzv seksualne revolucije i doba Hipi pokreta i slobodne ljubavi filmskom ali i knjižno-štancerskom industrijom sa ciljem dekonstrukcije same civilizacije kojoj pripadamo... Ipak, sve te relativizacije vrednosti savremenog postkulturnog i postpostmodernističke globalističke demokratizacije ideološke umetnosti banalnosti i trivijalnosti ma koliko sve to bilo izraženo na estetski dobro upakovan način, hteli mi to ili ne, uticali su i na sve nas. Doista, u znatnom broju proznih radova ta tanka granična nit koja deli izazovnu erotiku koja emotivnost i telesnost povezuje u magijsku mirisnu i opojnu celinu deli od banalnosti eksplicitnog bila je više ili manje istaknuta ili je akcentovana u meri potiranja emocija i same imaginacije. Naravno, ovo je naš sud, naše viđenje s kojim se možete ali i ne morate složiti. U svakom slučaju, svim akterima ovog projekta se zahvaljujemo na trudu i verujemo da će i dalje nastaviti da sa postojećim entuzijazmom stvaraju svoju prozu ili poeziju u čemu im želimo puno uspeha. Imajući nameru ne da izigravamo puritance ili moraliste, želeli smo da se distanciramo od, recimo eksplicitnog i da više pažnje posvetimo autorkama i autorima koji su se potrudili da erotsku magiju potraže u sferi nagoveštaja, što je uostalom i bila naša prvobitna zamisao. Konačno, naš izbor je pao na poetska i prozna dela sledećih autorki i autora čije smo šifre objavili na našoj fejsbuk stranici pre nego što smo ustanovili imena stvaralaca: 

Slobodan Simić 

Dејаn Vasić 

Jovana Kuzmanović 

Sofija Vojvodić 

Borislav Batin 

Aleksandra Marilović 

Olivera Šestakov 

Stevan Šarčević 

Dragica Dada Ilić 

Katarina Kukuruzović 

Dragan Nedimović 

Adnadin Jašarević 

Dušan Mijajlović 

Adski Mihailo 

M. Jeremić 

Zorica Krstović 

Anamarija Levak 

Anita Milojković 

Patrik Weiss 

Nikola Momčilović 

Radmila Stojadinović 

Anja M. 

Stevan Srejić 

Radoslav Mandić 

Slavica D. Damnjanović – Saša 

Emilija Živojinović 

Svetlana Cvijanović 

Jelena Nedeljković 

Bojan Đorđević 

Armin Duraković 

Jelena Radonjić Milanova 

U svoje ime i u ime kreativnog tima, čestitam svim autorkama i autorima da kvalitetnim književnim ostvarenjima. 

Glavni urednik: Živojin Ivković

POETIKUM IZDAVAŠTVO, ŠIRI IZBOR

 Na našu adresu za peti konkurs Poetikuma i nagradu ,,Milan Đokić" pristiglo je 126 rukopisa

Žiri je odlučio da u širi izbor uđu sledeći autori:

Aleksandra Marilović,

Aleksandra Dimitrijević,

Zorica Tijanić,

Franjo Frančić,

Perica Markov,

Stevan Šarčević,

Dino Burdžović,

Jovana Simić Rusu,

Danijela Jovanović,

Slobodan Hrnjak,

Dušan Mihajlović Adski

Anita Markovski,

Milena Stanojević,

Dejan Vasić,

Kovina Stanišić,

Jelena Gavrilović,

Marija Vulović,

Olivera Urekar

Igor Marković,

Ksenija Golubović,

Branislav Sarić,

Katarina Popović,

Marina Matić,

Ceca Stanković Avakumović,

Tibor Brezjak,

Dragana Kandić,

Aleksandra Vujisić,

Aleksandar Petrović,

Anđelka Nikolić,

Nenad Milošević.

Gordana Smuđa,

Miljana Rajčić,

Jasna Jeremić,

LJiljana Đurđević,

Miloš Marjanović.

Simeon Cerovina,

Svjetlana Bjelić,

Branimir Perić,

Anđela Stamenković,

Jasna Jovanović,

Zoran Krstić,

Siniša Avramov,

Nikola Ilić,

Petar Penda,

Beba Loma,

Marija Krsmanović,

Ivan Stojković,

Dragan Despot Đorđević.

Međaš

Poštovane učesnice i učesnici ovogodišnjeg,
drugog po redu književnog konkursa u okviru projekta "Međaš", sa izvesnim kašnjenjem vas obaveštavamo da su na predstavljanju zbornika Međaš – izvan bloka, drugog almanaha održanog u četvrtak 3. oktobra u beogradskom klubu "Beti Ford" proglašeni pobednici ovogodišnjeg tematskog ciklusa.

Treće mesto osvojio je Rastko Poznanović;

Drugo mesto osvojila je Jasna Jovanović;

Prvo mesto osvojio je Stevan Šarčević.

MEĐAŠ - IZVAN BLOKA

 

Žiri je napravio dodatnu selekciju bodovanjem autorskih radova prispelih na konkurs za „Međaš 2“ i u uži izbor suzio na još uži izbor u koji su ušli sledeći autorke i autori:

Tanja Jocić Stamatović

Dijana Mitrović

Olivera Šestakov

Jasna Jovanović

Rastko Poznanović

Stevan Šarčević

Miloš Ristić

Dejan Ivanović

Nenad Ž. Milošević

Davor Radulj

Ovaj izbor između užeg i najužeg, saopštio je urednik poezije, Ivan Despotović na prvom jesenjem okupljanju u beogradskom klubu Beti Ford u četvrtak 12. septembra povodom promocije dvobroja (31/32) našeg glasnika „Književne vertikale“.

Izabranim autorkama i autorima upućujemo čestitke.

Pre promocije almanaha "Međaš" za 2024. godinu pod podnaslovom "Izvan bloka" biće proglašeni autori i autorke koji su ušli u najuži izbor a na predstavljanju almanaha, u četvrtak, 3. oktobra 2024. godine, takođe u klubu "Beti Ford", biće saopšteni pobednici i biće im uručene diplome.

Ovih dana "Međaš - Izvan bloka" ulazi u štampu.

OSVRT VELIBORA MINAŠEVIĆA NA ''PRETNJU IZ TAME''

Izdavač: Samostalno autorsko izdanje Beograd 2023.

 

Pun naziv knjige pred nama glasi: Zbirka priča ''Pretnja iz tame'' po liku nastalom iz pera Mitra Miloševića alias Frederika Eštona. Na prvi pogled, tematska zbirka, autori su, međutim, te priče već imali napisane, samo je trebalo izdati ih u zajedničkom izdanju.

Za Luna, Kralja Ponoći ste verovatno čuli, možda i čitali njegove avanture. Mitar Milošević, glavni urednik edicije krimi romana X-100 u jenom momentu nije imao na raspolaganju ni jedan prevedeni roman pa je napisao prvi u nizu pod nazivom ''Lun, kralj ponoći''. Do 1980 izašlo je 78 romana u ukupnom tiražu od 10000000 primeraka. Koliko je bio popularan govori u prilog činjenica da je Stevan Doronjski voleo romane o Lunu i čak se zauzeo protiv njihove zabrane u jednom momentu. Ukratko sam vam preneo osnovne činjenice o Lunu iz predgovora ovoj zbirci. Preporučujem vam da pročitate jedan od romana o Lunu ako već niste radi detaljnijeg upoznavanja. Neće vam oduzeti mnogo vremena, možda će vam se i dopasti.

Vratimo se ovoj zbirci. Ilija Bakić se predstavlja pričom ''Lun-Priča se nastavlja''. Radi se o kratkoj priči, Lun, Makferson i Džejn su dobrano zašli u godine i sve nam liči na filmove Red. Uz najbolju volju da pomognu zakonu, niko ih ne razume, niko ih ne prepoznaje, sve u prilog činjenici da je život prolazan. Priča nije gorka i patetična već prožeta humorom.

Tihomir Jovanović se predstavlja dvema pričama, ''Lun i tetovirano sidro'' i ''Lun protiv albina''. Tema je dobro poznata, putovanje kroz vreme. U prvoj se bavimo uticanjem događaja menjanjem prošlosti, u drugoj dobro nam poznatom ''Vremenskom mašinom'' Velsa uz poznate likove i okruženje. Autor svesno ulazi u poznata književna dela dodajući kao likove Luna i njegovu ekipu. Nema zamerki ni radnji koja se tiče originalnih dela, ni radnji koja se tiče Luna, sve je lepo uklopljeno.

Stevan Šarčević se predstavlja pričom ''Lunova poslednja avantura'' i ovde imamo Stevanov omiljeni žanr, horor uz temu vampirizma i eliksira večne mladosti. Lun je neko ko treba da reši slučaj i to čini u svom stilu.

Zajedničko svim autorima je što koriste uobičajne Lunove metode uz organizaciju dobro nam poznatu iz Eštonovih romana. Stil pisanja je takođe prepoznatljiv uz originalnu crtu autora. Izuzetno uspešna zbirka koja nas podseća na popularnog junaka iz pera domaćeg autora.

VELIBOR MINAŠEVIĆ O ''KOLEVKINIM HRONIKAMA''

 

AUTORI:, Stevan Šarčević & Darko Savić

Izdavač: ''Argus Books & Magazines'' Beograd 2015.

Zajednički rad dvojice autora nas na prvi pogled vodi u svet mitske fantastike. Carevi, kraljevi, država u kojoj su ratovi neminovni, savezništva i izdaje, magični predmeti, proročanstva, vile i vukodlaci, okruženje iz nekog ranijeg vremena kada se ratovalo hladnim oružjem, viteški turniri, šta drugo pomisliti dok kreće radnja poglavlje po poglavlje? Poglavlja su nose nazive po našim junacima na koje se deo priče odnosi. Radnja je brza i uzbudljiva, niže se priča za pričom, svaka zasebna za sebe. A onda, naši junaci počinju da se sreću, sklapaju savezništva ili su u sukobu. Tu je Teodor, plaćenik, prava mašina za ubijanje koji ima moći vanuka, Sunčica, mešanka čoveka i vile, Ana, princeza koja je pobegla sa svojim dragim od neželjenog braka, Erik i Olena, carski bračni par, Rasoder Kalist, čovek koji želi da uzurpira presto, tajanstveni Šumski Kralj i njegova neobična pratilja Kira, i još mnogo njih... Radnja je samo na momente predvidiva i ne znamo kakva sudbina očekuje junake priče. Ko poznaje Stevanov stil, jer Darka nisam do sada čitao, umeće da prepozna njegovu rečenicu u opisima radnje nabijene erotikom i krvlju.

A onda primećujemo da nešto ne štima. Radnja nije linearna, odjednom se pojavljuju drugi svetovi, tehnološki napredni, svemirski brodovi, avatari i ono što vrti svet, Trgovački Esnaf. Dakle, nemamo običnu već naučnu fantastiku.

Planeta Zemlja, naša majčica, doživela je povratak u kameno doba. Razlog, nuklearni rat. Rat je protutnjao i izmenio planetu. Neobične kombinacije različitih vrsta, međutim, posledica su genetskih manipulacija spolja. Jedan sasvim naizgled običan rat na jednom sasvim običnom svetu, u stvari je nešto mnogo više, jer neki od junaka dobro znaju zbog čega čine to što čine. Radi se o sudbini Zemlje, Kolevke, matičnog sveta sa koga se krenulo u osvajanje svemira.

Priča je u potpunosti zaokružena, imamo završen roman. Mogli su se autori raspisati na najmanje šest puta ovoliko teksta i napraviti serijal. Problem pojedinih opisa događaja rešili su tolkinovski, kratkim opisom što nije razvuklo radnju do besvesti. Šteta što nismo bogatije društvo, roman bi imao daleko veći tiraž, pogodan je i za ekranizacju.

Posle čitanja otvaraju se brojne teme. Prvo, sudbina čovečanstva zavisi od onih koji imaju oružje za masovno uništenje, drugo, etički principi u nauci i životu što se pogotovo odnosi na bogate koji imaju razne ''hobije'', treće, odnos prema živom svetu koji zavisi od nas.

UBIQ broj 32

Goran Strahija – Pad svemirskog otpada

Igor Bulat – Preko Stiksa

Tomislav Ferenc – Autohelenizacuja

Luna Tatjana Val – Ma anam cara

Kristijan Novak – Odvojeni zajedno

Matra Machini – Crkva zvoni na uzbunu

Vladimir Zavadovski – Mašina

Krunoslav Mikulan – I glas tišine poput groma odjekne beskrajem

Sanja Lovrenčić – Krčma na krajnjem severu

Kristijan Šarac – Grad želja

Filip Grgečić – Tragovi u snijegu

Miloš Mihailović – Svetli kopljanik

Stevan Šarčević – Dvostruka igra

Tihomir Jovanović – Kroz kosmos – od Cyrana do Saharova

Marko Vujović – Kiberpank i njegove izvedenice