KOLEVKINE HRONIKE - ESTEBAN

Darko Savić / Stevan Šarčević

Esteban nije video Nikolsona nekoliko dana, ali su vesti sa Nego Primusa bile sve gore. Na planetu su se spustili armijski brodovi i bilo je nejasno na čiju su se stranu svrstali. Nije znao šta bi trebalo preduzeti. Kontaktirati komandu je pod ovakvim uslovima bilo neprihvatljivo. Savet i Trust su se sukobili i na Negu se vodila bitka za prevlast. Pa opet, on je imao svoj zadatak i bio je na korak od uspeha. Često se sa gađenjem prisećao Nikolsonovih dodira i bila mu je odvratna i sama pomisao da ga ponovo sretne, ali mu je debeljko bio jedini put ka rešenju slagalice.

Ako je mislio da je gospodin Nikolson najružnije stvorenje u poznatom kosmosu, bio je prinuđen da preispita svoj stav kad je upoznao njegovu suprugu sedmi dan od one odvratne noći. Salo joj se iz najmodernije odeće prelivalo na sve strane, nosurda joj je podsećala na klisurine Kej Barana, a oči su joj se pogubile u podočnjacima i šminki. Svejedno se zadovoljno cerekala i štipnula ga je za guzicu pre no što su otišli.

Dan kasnije Nikolson ga je odveo kod najizvikanijeg advokata u Mičigenu i Esteban je shvatio kako mehanizam funkcioniše. Većina doseljenika više nije bila u stanju da napusti planetu. Kreditna sposobnost je najčešće bila dovoljna za kartu u jednom pravcu, a kad bi shvatili da od blagoutroblja i zadovoljstva nema ništa, postajalo je pitanje trenutka i opstanka kad će susresti lešinare poput bračnog para Nikolson.

Elem, ugovor koji mu je ponuđen bukvalno ga je pretvarao u roba. Morao se odreći boravišne dozvole i zaposlenja i pristati da jedini garant njegovog boravka na Septus Merigu bude gospođa Nikolson. Takođe je svojim potpisom pristajao na to da ne može imati nikakve prihode. O svim njegovim potrebama brinuće se ista ta gospođa Nikolson, uz obavezu da ni u kom slučaju ne sme napuštati njenu rezidenciju. Prva varijanta ugovora je prepuštala slobodnoj volji njegove „zaštitnice“ termin kad će mu putovanje u trajanju od dve nedelje biti odobreno, ali na to već nije pristao. Putovanje se mora obaviti pre stupanja u ugovorni odnos i tačka. Advokat se mrštio, a Nikolsonovi su se raskukali tvrdeći da će ih takav trošak upropastiti, ali Esteban nije odustajao. Najzad je bračni par popustio pod uslovom da se u ugovor doda da im njegovo telo pripada čak i kad je avatar na putovanju. Esteban pristade i pomisli da će biti što šta o ljudskim pravima na Septus Merigu prijavljeno Savetu kad misija bude obavljena.

Noć posle toga neće brzo zaboraviti. Nije verovao da je moguće podneti poniženja koja je doživeo, ali to je bila cena ulaska u agenciju "Luciferus" idućeg jutra. Službenica je bila prava lepotica, prijazna i nasmešena sa snažno podignutim empatičkim štitovima. Čim je obavljen kreditni prenos, službenica isprati njegove nove gospodare, pa ga zamoli da pođe s njom. Našli su se u dvorani opremljenoj zapanjujućom gomilom tehnike u kojoj su svaki slobodni kutak zauzimali medicinski ležaji gotovo svaki zauzet nepomičnim telima.

- Ovi ljudi... Svi putuju?- upita Esteban, iskreno iznenađen. Iako je znao šta se dešava, ovo nije očekivao. Tu je bilo na stotine pacijenata. Nije ni slutio da su ilegalna putovanja uzela toliki zamah.

- Naravno. Svi su na Kolevci. Uostalom, uskoro ćete ih upoznati. Zauzmite svoje mesto.- reče službenica pokazujući mu jedan ležaj. Legao je i aktivirao komunikacioni implant proverivši prethodno još jednom službenicine štitove. Bili su podignuti i nije ga mogla ispratiti. Bila je zauzeta povezivanjem njegovih udova kaiševima ugrađenim u ležaj i Esteban prestade da obraća pažnju na nju. Osetio je prijem i odaslao misao.

- Lokacija je poznata. Agencija „Luciferus“, Aleja Velikana 128, Mičigen. Smesta pošaljite ekipu, transfer je u toku.

Dok je slao poruku, službenica mu je uvezala i ruke i noge i najednom izraz lica joj se promenio.

- Mislim da ćete se uskoro iznenaditi, generale Burebist.- reče, a Esteban istovremeno zapazi četvoricu ljudi u uniformama kako im prilaze.

- General? Kakav general?- odvrati najmirnijim mogućim glasom. Provaljen je! Ona četvorica se zaustaviše kraj njega i predvodnik mu se obrati.

- Generale, niste valjda mislili da je operacija ovakvog obima ilegalna? „Luciferus“ je vladina agencija i radi sa svim ovlašćenjima planetarnih vlasti.- pogled govornika je bio prodoran i surov. Esteban pokuša da oslobodi ruke, ali veze su bile prejake. Nije više bilo razloga za tajnovitost.

- Radim po naređenjima Saveta. Smesta me oslobodite ili ću biti prinuđen da ovo prijavim!

- Komunikacioni kanal je blokiran. Ja sam primio vašu poruku. Niko ne zna gde se nalazite. Uostalom, pitanje je dana kad će Predsedavajući i njegova svita biti uhapšeni. Pa ipak, ne mogu vas pustiti da odavde odete.- nasmeši se pridošlica.

- Počinićete ubistvo na planeti Konfederacije? - osmotri ga u neverici Esteban.

- Ah ne, nikako. To bi prizvalo gomilu nevolja. Postoje implanti koje čak ni mi ne možemo kontrolisati. Nasilno oduzimanje života automatski aktivira alarm, a to može štetiti našoj operaciji na Primus Negu. Smislili smo nešto mnogo bolje.- osmeh mu je postao širi.- Vidite, ona konzola je kontrolna tabla putovanja i svaki avatar ima sopstveni tajming. Dakle, svako određuje kad se ovamo vraća. Znate, na vašem putovanju vremena povratka nema. Ostaćete zauvek na Kolevci.- dok je govorio, službenica poče da petlja po konzoli. Ljubičasti i plavi svetlosni zraci stadoše da padaju na Estebana, a vojnici se odmakoše. Esteban vrisnu i svega nestade.