UBIQ br.16 - Osvrt Borisa Mišića

Izvor: Eydis

Ubiq je književni časopis koji u suvremenoj hrvatskoj književnosti i teoriji po prvi puta otvara prostor za profesionalno, kritičko i akademsko bavljenje znanstvenom fantastikom i fantastičnom književnošću i umjetnošću uopće. Ovaj časopis nastaje u tradiciji hrvatskih književnih časopisa, što dosad nije bilo slučaj u domaćoj znanstvenoj fantastici: naime, podjednako je posvećen novim književnim radovima domaćih (od 2014. i regionalnih) pisaca, kao i teoriji i kritici znanstvene fantastike, ali i, šire, fantastičke književnosti.

NOVELE:​

Jurica Ranj: Možeš li vidjeti zvijezde?

Odlična priča za početak. Tečno pripovedanje, meki sf, nešto, rekao bih, u bredberijevskom stilu. Fantastično je tu oko nas-može nas zadesiti sasvim neočekivano, tamo gde se najmanje nadamo, npr. u trgovini u susretu sa usamljenim komšijom. Dobar kontrast u priči proizvodi precizan, uređen i isplaniran život glavne junakinje, nasuprot susretu sa fantastičnim, pri kome se njen uređen svet poljulja iz temelja. Nevidljive granice, ceo jedan svet , mikrokosmos, polako se gasi i sužava. Priča za uživati.

Radoslav Slavnić: Tkivna

Na zabavan i ironičan način, Rašo nam precizno secira izopačenost društva, baveći se jednom od svojih , čini mi se omiljenih tema, devedesetim godinama prošlog veka i njihovim posledicama. Rezovi na koži i tkivu Tkivne, zapravo su rezovi svih moralnih i društvenih normi jednog društva, čije je propadanje počelo pomenutih godina a kome se još ne nazire kraj.

Marko Marciuš: Sedmi ključevi

Zapisničar slovenskog panteona bogova umoran je od besmrtnosti. Tu su i druga natprirodna bića, tajne svemira i postanka koje bacaju drugačije svetlo na čovekovu ulogu u svetu. Kroz mešavinu fantastike i sf-a, koristeći mitološke i religijske elemente, autor tka priču na zanimljiv i duhovit način, pomalo i filozofski, ali ne gubeći na dinamici.

Ante Kraljević: Pad sa zvizdarnice

Jedna čisto sf priča, mistična i snenog ritma, za koju nisam siguran da sam je ponajbolje shvatio. Dosta je kratka, ali moram priznati da poveća upotreba lokalizama u govoru definitivno nije moja šolja čaja u čitanju, i u ovoj priči mi je to prilično otežavalo čitanje. Verujem da će nekom drugom bolje leći.

Aleksandar Petrović: Bušotina

Da li umesto nafte i drugih energenata okeani i kopno mogu da se buše da bi se došlo do-sećanja?Otiču li sećanja nepovratno u svemir, mogu li se nekako uskladištiti i upotrebiti?Neobična, psihodelična priča, kratka i efektna.

Aleksandar Obradović: Oblak u odijelu

Sve izraženijem problemu klimatskih promena, autor je prišao na simpatičan i duhovit način. Potrebno je obezbediti tri sunčana dana za vreme Obamine posete Crnoj Gori, a u te svrhe angažovaće se poznati klimatolog. Nevolje će mu praviti neposlušni kišonosni oblak. Duhovita priča, nemam nekih zamerki, osim što bih voleo da je bila duža.

Irena Hartmann: Ključevi

Uh, opaka priča. Počinje relativno lagano, a onda sve strašnije da bi kulminirala sa krvavim krajem. Ali više je strava u ovoj priči proizvod teskobne atmosfere i bolesne psihe, nego krvavih detalja. Priča o novoj, smrtonosnoj drogi kojoj se ne može ući u trag, samo je okvir za stravu uma i psihe. Mislim da je autorka dobro obavila posao u ovoj priči. Dobra priča.

Iva Šakić Ristić: Sjećanje u kostima

Još jedna vrlo efektna priča. I ovde imamo oživljena sećanja, ali i mnoštvo drugih tema-svemirsku kolonizaciju, dvojnost, vladanje i podložnost, manipulaciju...a sve to dobro spakovano i nije pretrpano i izveštačeno. Vidi se da je autorka sigurna i da dobro barata veštinom pisanja kratke priče.

Jelena Krističević: Terapija

Od kauča kod psihologa, iznurene i poremećene svesti, do jedne tužne, orvelovske sf priče. Dotiče se mnogih savremenih tema i bolnih tačaka društva. Totalitarizam, usamljenost, čežnja, nada koja dolazi i gasi se...

Vladimira Becić: Utvare

Meki sf, a tu su i meni omiljene živuljke-zmajevi. Prevara u prevari, deblji kraj u ovoj priči izvući će onaj koji nije baš očekivao.Lagan i tečan, lep Vladimirin stil, imamo sve potrebne elemente uključujući i obrt i razrešenje. Nemam nekih krupnih zamerki, sem što bih opet voleo da je priča duža.

Mario Lovreković: Jedanaesta

Jedanaesta je naslov priče, a jedanaesta je i po redosledu u UBIO-u. Nakon raznih zanimljivih ideja, stilova, žanrova i podžanrova u ovom broju, imamo i priču sa izraženijom erotskom fantastikom. Malo mi je klimavo objašnjenje fantastičnog u priči, ali hajd da ga jednostavno prihvatimo kao takvog.

Ksenija Kušec: Bogatstvo

Ova priča mi deluje kao da ima neku priču unutar priče, i neki sloj u koji možda nisam uspeo proniknuti. Pomalo na momente i jednoličan ritam pripovedanja. Najbolji deo su mi zapravo aluzije na drugi svet u kome je voda nafta a nafta voda. Nije me se dojmilo često pominjanje izbora, levih i desnih, žutih i plavih, nekako mi to ništa specijalno ne doprinosi priči i moglo je biti nešto drugačije, komotno. Ideja je dobra, ali mislim da se moglo još poraditi na razradi.

Biljana Malešević: Crvljive trešnje

Mračna, horor vizija, savremenog urbanog društva...otuđenost, očaj, sve podređeno profitu, svakodnevni užasi koje se pravimo da ne primećujemo, a vrebaju nas svuda, od zadimljenih klubova do marketa. Ima li bega, da li je moguć izlaz?

Boris Mišić: Dete Dinare

Dešavanja u ovoj vampirskoj priči, sa flešbekovima ratne prošlosti glavnog junaka iz devedesetih, smestio sam delom u Novi Sad, delom na Dinaru. Svako ko je krstario ogromnim prostranstvima Dinare, tim beskrajnim carstvom tišine, stenja, kamenja, vetra, zna koliko se gore čovek oseća sićušnim...Tako da mi je Dinara prosto bila prirodan izbor, idealan teren za priču o natprirodnom.

Goran Glušćić: Hiperprokletnik

Profesor etike i forumski smarač, istovremeno je i lovac/sakupljač demona. Iako pomalo trapav, uspešan je, a kad se nađe u nevolji, pomoći će mu izvesne sile. Zanimljiva i zabavna priča sa nizom referenci na probleme savremenog društva.

Sara Kopeczky: Igrati se Boga

Stare dileme o stvaranju žene-robota, igranju Boga, je li legitimno i moguće od usamljenosti i samoće bežati u umetni svet, može li se nedostatak sreće u vlastitom svetu pronaći u njegovoj svojevrsnoj imitaciji...jednu Sarinu priču sam već čitao u Istrakonskoj zbirci, i reč je o mladoj autorki koja dosta obećava.

Stevan Šarčević: Sa one strane reke, gradovi

Završna novela donosi nam dosta dobru, i jako emotivnu priču, svojevrsnu mešavinu horora i sf-a, postapokalipse. Dobro dočarana atmosfera, lovci, plen, Krvopije, plaćenik koji doživljava sudbinu janjičara kad sazna ko je zapravo njegov plen...prilično upečatljiva priča za završnu u ovom broju.

TEORIJA:​

Ursula K.Le Guin: Trebat ćemo pisce koji mogu pamtiti slobodu

Kratko, ali veliki pisci u malo reči sve kažu. Savremeni korporativni kapitalizam odavno je stavio šape i na kulturu, književnost i fantastičnu književnost, podređujući sve zakonu profita i sputavajući slobodu i imaginaciju pisaca. Jedan tako vispren um kakav ima Ursula, ne može a da se ne pobuni protiv toga.

Steven Shaviro: Melankolija ili romantički antisublimno

O eseju koji se bavi filmom Larsa Von Trira ,,Melankolija''. Nije u pitanju samo kraj sveta i katastrofa koja dolazi iz svemira, već i istančani psihološki odnosi između junaka i njihove promene, i neke dublje analize kapitalističkog realizma, otuđenosti zapadnog čoveka i njegovog sveta koji je pretvorio u svojevrsni zatvoreni mikrokosmos. Za filmske sladokusce.

Petra Mrduljaš: Buđenje bajke

Za sve ljubitelje bajki, a i uopšte fantastične proze, kvalitetan tekst koji se bavi stvaralaštvom Anđele Karter, njenom dekonstrukcijom savremenih mitova i upotrebom bajki u sasvim novom ruhu.

ZAKLJUČAK U VEZI NOVELA:​

Preciznije bi bilo reći priča, jer su po dužini to zapravo kratke priče. Ali nemam pravo da se bunim jer sam i sam poslao jednu takvu od deset strana. Volim ja kratke priče, ali nadam se da će u sledećem broju biti i neka duža novela. U nekoliko priča sam baš uživao u čitanju, ostale solidne, dve tri mi možda nisu najbolje legle (što naravno ne znači da drugima neće) ali ni one mi nisu bile dosadne ni loše napisane. Svideo mi se pluralitet ideja, stilova, žanrova, podžanrova u ovom broju, dobra je ta raznolikost. Sve u svemu, zadovoljan sam pročitanim i preporučio bih čitaocima UBIQ 16 za čitanje.