DAN POSLE KRAJA, Poglavlje IX

Stevan Šarčević / Lazar Janić

Četvrti deo serijala

"Oni su ovde s nama"

DAN POSLE KRAJA

Zatvorivši vrata za sobom, Ana zastade i osmotri krajolik kojim je plovila -Gusarska Kraljica“. Bilo je to carstvo jezera, laguna i mrtvaja po kojima su svaki čas najraznovrsnije ptice izletale iz šaša. Razmaženi Belanđani bi to nazvali prirodnim lepotama, ali u ovim krajevima su Deltu zvali vukojebinom. Misli su joj odlutale i počela je da uviđa kako će ova misija biti mnogo komplikovanija no što je to očekivala. Nije problem bilo niti strpljenje, niti dobro proučena taktika, nego nešto sasvim drugo, nešto neočekivano. Taj čovek je u njoj izazivao nekakav osećaj bliskosti i sve vreme je imala utisak kako su se dugo poznavali. Ali kako? Nije mogao koristiti svoje telepatske moći, empatički štitovi u kabini su bili poslednja reč Belandske tehnologije, a opet je svaki susret s njim izazivao jezivi osećaj već doživljenog.

Tresak vrata je bio neočekivan i trgao je Anu. Osvrnuvši se, ugleda Rašu kako se uspinje iz potpalublja. Nije podnosila tog čoveka, pa opet nije imala mnogo izbora. Nadređeni su odredili upravo njegovu bandu dezertera za najpogodnijeg saradnika na ovom zadatku.

- Nahranio sam kučište.- obrati joj se umorno. Ana je svašta očekivala, samo ne tako običnu i usputnu primedbu.

- Adolf! Zove se Adolf!- brecnu se, ne znajući ni sama zašto. Previše napetosti, valjda.

- Kako god. Ne znam zašto ste vukli to pseto čak ovamo. - odmeri Raša mrzovoljno njene obline. Armijski supermutant A klase? Ova kučka? Pa ovakve opajdare je imao u svakom svratištu duž čitave linije razdvajanja! Anin čelični pogled mu preseče misli i podseti ga da je ne jednom na ratištu video za šta je sve sposobna klasa A.

- Nisi plaćen da mi prigovaraš! Kad ti je Republika ponudila amnestiju i novac nisi bio ovoliko drčan! - gotovo vrisnu, a onda se priseti da taj primitivac nije bio unajmljen ni zbog pameti ni zbog ljubaznosti. Raša spusti pogled i nastade neprijatna tišina. Neko vreme su ćutali, da bi se Ana najednom nečeg dosetila.

- Pre no što smo krenuli rekao si da ne bi smelo biti problema sa graničarima.- upita mnogo mirnije.

- Samo treba da pratimo pravac označen bovama. Plovni put je ponekad sa jedne, pa onda sa druge strane, tako da crte granice na vodi nema. Nikad nisam imao problema ni sa jednom od sukobljenih strana, a svačim sam se bavio. Čak i da nas zaustave, imamo uredne dokumente. Lepo ćemo se pozdraviti i sve će biti dobro.- odgovori joj, ovog puta nešto mekšim glasom - Ne verujem da ćete imati ikakvih nevolja. - zaključi najzad. Ana klimnu glavom.

- Nešto ipak ne razumem. - nastavi Raša.

- Da? - odvrati Ana.

- Rekoste da je ovaj tip jedini koji još uvek ume da upotrebi tu glupu spravu, zar ne? Svi ostali su izginuli, ako sam dobro razumeo? - pogled mu je lutao po okolini i počeo je iritirati Anu.

- Pa šta? Reći će mi sve što zna.- odgovori.

- Čemu cela ova predstava? Prepustite mi ga sat vremena i propevaće kao ptičica.

- Budalo! Superklon Omega klase ima odbrambene mehanizme. Nema načina da mu na silu izvučeš informacije. Moždane funkcije će mu se jednostavno zaustaviti i sve što ćeš dobiti je još jedan leš. Postoji samo jedan način da mu se psiha otvori. Da svojevoljno progovori. A taj zadatak je na meni. Umesto što mozgaš o stvarima koje tvoj ograničeni um nikada neće doseći, radije obiđi svoje ljude. Ne bih volela da se brod negde zakuca pre no što stignemo na odredište.

- Ne brinite vi za moje ljude. Sve su to iskusni veterani i njihova disciplina neće popustiti. - odbrusi Raša i odmaršira duž palube. Ana ga isprati pogledom, pa produži do svoje kabine.

Neko je vreme bila besna, ali kako je vreme prolazilo, sve su je više opsedale sumorne misli. Sve se uvek svodilo na jedno te isto pitanje. Zašto? Zašto ima osećaj da je na pogrešnoj strani?

Dok se ona borila sa sopstvenim demonima, moćne mašine u utrobi -Gusarske Kraljice“ gonile su brod tokom Dunava sve bliže Granici.