Ponekad mi dođeš u misli
tek tako, nepozvana, strana
Kao kroz maglu, nalik priviđenju
slična šapatu elektrona što nas
dele.
Kroz kapije sna i kanjone beznađa
put je nejasan i mračan.
Preko pustinja silikonskih
i poluprovodničkih košmara
kao zdrobljeni kristali
bol mi ispunjava grudi,
i znam da si tamo
negde daleko,
tamo, s one strane sna.
Нема коментара:
Постави коментар