ZAVODNIK - Dejan Ognjanović

  Roman se lako čita i ima dobru dinamiku, a složio bih se i sa konstatacijom Đorđa Kadijevića, izrečenoj na promociji u Subotici, da se tu u stvari radi o sunovratu civilizovanog čoveka u varvarstvo (neovarvarstvo). Naročito karakteristično u tom smislu je susret glavnog protagoniste sa psom pri povratku sa Zavodnika.

Kao najbolje scene izdvojio bih jurnjavu kroz kukuruzište i scenu kraj bunara kad Profesor prati svog učenika dok mesečari. Ima tu one prave Poovske jeze koja me je svojevremeno baš znala zaintrigirati.

Iako je roman sjajno lokalizovan, pa se može posmatrati i kao priča o sunovratu ruralne Srbije, ne mogu se oteti utisku da je cela knjiga svojevrstan omaž autorovim omiljenim piscima i to ne samo Džejmsu, što je već bezbroj puta primećeno, već i Lavkraftu. Kako drugačije objasniti već početnu scenu romana:

" Ako iz Niša krenete auto putem prema Beloj Palanci, ubrzo pošto prođete kroz tunele Sićevaćke klisure i projurite ispod kršnih stena nadvijenih nad asfalt srećni što se nijedna nije obrušila na vas, naićićete na predeo brdovit, šumovit i zapušten."

Da bi bilo jasnije o čemu govorim, evo uvodne scene iz Lavkraftovog "Davničkog užasa" ("HORROR", Bobanovo izdanje)

"Kad putnik u severnom delu centralnog Masačusetsa, na drumu ka Elsberiju, odmah posle Dinz Kornera, skrene pogrešnim krakom na račvanju puta, on zađe u jedan pust i čudan predeo. Tlo se uzdiže, a trnjem obrasli kameni zidovi pritiskaju sve bliže ka izrovanom prašnom krivudavom putu."

Ovakvih omaža je knjiga prepuna, ali ostavljam drugima da ocenjuju koliko je to dobro ili loše. U svakom slučaju, knjigu sam sa zadovoljstvom pročitao, a da ne budem preozbiljan, u zaključku ću se pozvati na autorovu izjavu na sopstvenom blogu da sam dobro prošao u našoj razmeni knjiga.

Naravno - on je dobio samo Šarčevića, a ja Ognjanovića, Džejmsa i Lavkrafta!