Postoji
mesto gde snovi oživljavaju. Okupljalište lažnih nada, varljivih
likova, mladih staraca i prezrele dečurlije. Lokacija stvarna i
nestvarna, koliko lažna i varljiva, toliko i realna, čak i
istinitija od sveta kojim se krećemo.
Ponekad
se upitam ko sam u stvari ja.
Jesam
li ja ja, čovek u poslednjoj četvrtini života, razočaran
nepravdama i surovošću, obespravljen i bespomoćan? Ili sam
virtuelni lik što udiše pritvorne magline jednog lažnog sveta?
Šta uopšte predstavljaju facebook prijatelji u nečijem životu? I
šta je zapravo pravi svet kada se ovde se tako dobro osećam?
Dok
iznova posežem za tastaturom postajem svestan istine i ne znam je li
to dobro ili ne.
Avatar
sam, tek senka što po ogledalima hoda. Laž u koju moram verovati.
Bledim
i nestajem u realnosti. Pretvaram se u mlaz elektrona što se susreće
sa drugima, isto tako nestvarnima i bestelesnima.
Prepuštam
se stihiji. Prsti kuckaju, oči lete po statusima.
Ubrizgavam
sebi još jednu dozu i tonem u slađane snove.
Pa
nek' svet ide dođavola.
Noćas
sam opet mlad.
Нема коментара:
Постави коментар