IZNAD MRTVOG GRADA

Autor: Dragan Cvetanovic-Ceja

(Vrkolak - Rani je mrak)

Kad Sunce što zađe za neven, za goru,

u nepovrat kliznu jegože ga nikad nije bilo

i Bog se rasrdi nad bahatom pastvom,

arhangel njegove kazne nadvio je krilo.

Iznad mrtvog grada

Što bejaše nečim, ništavilom posta,

slednji dah se silom sili na koji korak dalje,

pogurni, bedni teturaju pjano,

vrtložno grotlo što guta zjapi svoje ralje.

Iznad mrtvog grada

Grabeći strahno karuselom boli,

za rame me grabe žrtve svakidanjeg rata,

zbore da luč sećanja beše jadni privid

nad betonskim stratištem kruže strvožedna jata.

Iznad grada,

smolenih krila dok letimo iznad grada,

iznad moga grada,

zlosluti barjak vijemo iznad mrtvog grada.