POSLEDNJA LUNOVA AVANTURA Peto poglavlje

24.aprila počinju sa prismotrom hotela i izbegličkog kampa, što je, uprkos programu koji na monitore dovodi signale kamera koje registruju pokret, izuzetno monoton posao. Zbog toga se dele u dve grupe. Jednu čine Lun i Džejn, a drugu Sem i Artur. Dok jedni nadgledaju događaje, drugi se odmaraju i obratno. Prve teškoće se odmah pokazuju. Hotel ceni privatnost gostiju i sobe nisu pod video nadzorom. Neke od kamera su fizički isključene, a neke prikazuju prostorije u kojima se ništa ne dešava. Hodnici, holovi hotela, kao i sobe posluge jesu vidljivi, a slike deluju kao iz javne kuće. Posluga udovoljava gostima u svakom pogledu, što je očigledno po prisnim zagrljajima kojima ih gosti uvode u sobe. Neobičan je hotelski nadzor teško naoružanih stražara koji u podjednakim vremenskim intervalima patroliraju duž objekta.

Ni u kampu se ne dešava ništa alarmantno, ako se izuzmu česte posete gostiju hotela pri kojima redovito odvode nekog, pa se nedugo potom pojavljuju na hotelskim kamerama. U pratnji gostiju hotela pri posetama kampu uvek su čudni domoroci. Južnjaci, kako ih je Džekson nazvao. Lako je zaključiti da se stanovnici kampa od neobičnih ljudi strahovito boje, i to, začudo, više od zakrabuljenih žena nego od muškaraca. Rado se pokoravaju zahtevima gostiju, samo da bi držali pratioce što dalje od njih. Odvedene izbeglice u tretiraju poput stvari. Po njihovim izrazima je očito da su tamo protiv svoje volje, ali se disciplinovano pokoravaju nadmenim gostima hotela. Da ih dovode u cilju erotskih igara nema nikakve sumnje, jer su bezobzirno ponižavani, najčešće od svih gostiju koji bi se zatekli u holu, a zatim na ponižavajući način odvođeni do soba. Njihove su sudbine nadalje nepoznate, ali uprkos prvobitnom strahu, saznanje da se naizgled nepovređeni vraćaju u kamp umiruje posmatrače nemilih scena. Sve viđeno ukazuje na neljudsko zlostavljanje izbeglica, ali to ni u kom slučaju nije razlog za pokretanje vojne akcije. Tako protiče dva dana, a da se svakodnevna rutina događanja nimalo ne menja.

Prvu neobičnu stvar primećuje Sem. Siguran da devojka, koju je Glorija Ešton odvela iz kampa, nije ništa nosila oko vrata, zapaža da joj je, po povratku, grlo obmotano. Pregled starijih snimaka, potvrđuje pravilo. Svi povratnici tek po povratku vezuju marame oko vrata. Slažu se da se u tome krije neki važan deo priče, ali šta bi to moglo biti - mogu tek da naslućuju.

U hotelu je najmanje šest propisno uniformisanih medicinskih sestara i barem dva lekara. Ordiniraju u jednoj podrumskoj prostoriji u koju posmatrači nemaju uvida. Vide ih tek u prolazu.

Mane korištene tenhologije otkrivaju sasvim slučajno. Računari im na ekrane dovode samo prizore aktivirane pokretom. Zbog toga ne obraćaju pažnju na neke delove hotela. Slučajni prolazak medicinske sestre za trenutak aktivira jednu kameru koja prikazuje vrlo neobičan prizor.

Vrata izrađena od kvalitetnog čelika, obezbeđena alarmnim uređajem, šifriranom bravom, pa i kamerom koju su potpuno ispustili iz vida. Zapostavljeni prizor ručno dovode do monitora i fiksiraju prikaz prizora koji upućuje na neku dobro skrivenu tajnu.. To su uglavnom sve novosti koje su saznali do 27. aprila.

Noć je i Lunova smena tek što je istekla. Gotovo da i nije svestan da je zaspao kada ga Sem grubo budi, uzbuđeno ponavljajući da su snimili scenu koju neizostavno mora videti. Hitro ustaje, pazeći da ne probudi Džejn. Ugledavši ga, Artur odmah pušta snimak kamere što pokriva kancelariju direktora hotela. Ernestina Braun, u najelegantnijem izdanju, udobno je zavaljena u fotelju, a malo podalje stoji jedna od hotelskih sluškinja, devojka izuzetne lepote. Verovatno još nije prevalila ni osamnaestu. Neko vreme crnkinja ignoriše devojku ispijajući piće sa očiglednim uživanjem. Zatim odlaže čašu i lagano se okreće sa neobičnim izrazom na licu. Ruka se nehajno podiže i poziva devojku da priđe. Spustivši pogled približava joj se nevoljko pokrećući noge. Kad joj žena grabi ruku, deluje kao da stavlja okov. Krupna šaka se pomera od majušnog zglavka ka laktu. Zatim se staričin pogled spušta i više ne gleda sluškinju u oči, nego prati sopstvenu ruku kako klizi duž devojčine tanane podlaktice. Dohvata joj i drugu ruku, a devojka se umiruje. Sad se obe krupne šake pokreću duž lepih devojčinih ruku, pažljivo ispraćene Ernestininim buljavim pogledom. Devojka stoji mirno, ispravljenih nogu, a ruke joj se pomeraju kao beživotne u skladu sa pokretima crnkinjinih ruku. Gazdarica potom diže pogled, stežući joj snažno zglavke i gleda devojčicu u oči. Očito je da se igra ne dešava prvi put. Vidi se to po sjaju u Ernestininim očima i po rezigniranoj mirnoći devojke. Dok tamna ruka, sada otvorenih dlanova ponovo počinje da se diže duž podlaktica, ovaj put do samih ramena, ženin pogled nedvosmisleno počiva na linijama tela odevenog u izazovnu uniformu. Njene ruke, vrativši se istim putem, nastavljaju put do devojčinih bedara. Tu njene tamne šake, u kontrastu sa snežno belom uštirkanom keceljicom, počinju kružiti po curicinim bedrima. Zatim prelaze preko stomaka, da bi nastavile opet preko bedara prethodno istraženim putem. Neobično uspravno držanje devojke naglašava vitkost struka, a duge noge, koje njena haljina izdašno otkriva, deluju predugim zbog vrtoglavo visokih potpetica. Bokovi su joj široki i naglo iskaču između vitkih nogu i tanušnog struka. Tamna kosa uvezana je belim tračicama u kike koje padaju na oba ramena. Duboki dekolte otkriva zamamni deo tananome telu nesrazmerno bujnih dojki. U drugim uslovima devojka bi bila fotomodel ili glumica, ali u ovome beznađu, tek je igračka zastrašujuće žene. Ernestinine se ruke pomeraju na njenu stražnjicu i pritisnuta njenim šakama haljinica se pripija uz nežnu liniju guzova. Krupne šake odmah nastavljaju penjanje uz bokove i struk, sve do dojki da bi i one bile mažene, pa onda bolno stezane. Kao da su joj devojčine grudi dosadile, starica grabi curu za potiljak, tačno na mestu gde se kike dele. Devojčini pokreti kojima prati crnkinjinu ruku odaju da su najnežniji pramenovi kose uzica kojoj se povinuje. Ernestina je čas vuče sebi, čas uspravlja ili naginje unazad, sve vreme joj jako trzajući kosu na zatiljku. Curica je sva u suzama. Posle nekog vremena ženina ruka se odvaja od njenog potiljka i kada se golema crna šaka otvara, iz nje se prosipaju iščupane vlasi. Potom se crnkinjina ruka vraća na služavkin vrat privlačeći ga sebi. Uspravnih nogu, cura se prosto prelama u struku da bi se sagla. Dva lica u potpunom kontrastu, jedno debelo, podbulo, crno i drugo belo i filigranski ocrtano kao od porcelana, za trenutak se dodiruju usnama, a onda se Ernestina povlači ne ispuštajući žrtvu. Mlohavo telo je udobno zavaljeno, jedna ruka steže devojčicin zglob, a drugim joj miluje vrat. Devojka je prisiljena da zauzme stav gotovo pod devedeset stepeni nagnuta ka Ernestini. Njena šminka je razmazana po licu, a sa zatiljka teče krv. Slobodna ruka položena je na leđa i deluje poput igračke. Oblinu listova sada kvari napinjanje mišica u naporu da održe neugodni položaj, a njena šaka, iako naizgled mirno položena na leđa, grči se odajući veliki napor. Najednom, bez najave, curica je odgurnuta i ona staje uspravno pred gazdaricu, kao da se ništa nije desilo. Ernestina se leno uspravlja u fotelji, nadlanicom briše usta i blago se pljeska po kolenima ne gledajući u devojku. Ova pitomo prilazi sa strane i akrobatskim pokretom se presamićuje preko direktoričinih butina. Ernestina lagano dohvata kraj haljinice i visoko je zadiže otkrivajući bedra i struk sve do granice koju čini uvezana keceljica. Zatim joj pažljivo smiče gaćice do kolena, pa isto ponavlja i sa obe podvezice. Provlači prstom između njenih savršeno oblih guzova i miluje joj nežno stražnjicu. A onda snažni zamah otvorenog dlana zadaje prvi udarac. Celo devojčino telo se trza. Leno, tamna ruka se podiže i žustro se ponovo spušta. Devojčina bela koža boji se u rumeno tamo gde ženina ruka neumoljivo mlati. Svaki novi udarac dodaje intenzivniju crvenu nijansu, a udarci se spuštaju jedan za drugim - odmereni, snažni, neumoljivi. Služavkino lice je zgrčeno, a poluotvorene usne otkrivaju zube toliko stegnute da se čini da samo što ne popucaju poput kristala. Oči su joj sklopljene i glava se trza pri svakom udarcu. Ženu njeni pokreti ometaju. pa dohvata slobodnom rukom devojčinu kosu, što je umiruje, tako da može nastaviti sa udarcima koji se spuštaju poput metronoma.

Batine najzad prestaju i curica se uspravlja. Bez žurbe crnkinja joj odvezuje mašnu na kecelji. Kada ona padne na pod, devojka prilazi i Ernestina joj raskopčava haljinu. Lagani pokret curicinih ramena dovršava započeto. Najzad curetak iskoračuje iz gaćica i na njoj ostaju samo zarozane čarape i cipele. Gazdarica pljeska naslon fotelje. Ona se spušta se pokazano mesto. Starica u savršenom, po meri krojenom kompletu, toliko je krupna da elegancija ne sakriva salo koje se preliva preko elegantnih cipela. Deluje kao da je Ernestina potpuno nezainteresovana za devojku. Maramicom pažljivo briše ruke. Služavkine butine su malo razmaknute i njen pažljivo depilirani procep drhturi među preponama nežnim kao dečijim. Na okruglim bokovima oštro se ocrtavaju bedrene kosti, a telo se sužava do savršeno urezanog pupka. Dojke joj štrče poput lopti uzbudljivo našušurenih bradavica. Gazdarica uredno savija maramicu i vraća je u džep. Povlači rukave kostima do lakata otkrivajući time debele smežurane podlaktice. Okreće se prema devojci i miluje je po kosi. Drhti, ali pokorno se priljubljuje uz gospodaricu. Tamna žena lagano uklanja povez sa njenog vrata, istovremeno polažući drugu šaku na curino bedro. Ispod poveza na vratu pojavljuje se jedva uočljiva nezarasla ranica. Ernestinine usne se pripijaju uz ranu, dok joj se ruka spušta niz devojčina ramena i leđa. Prisutni jasno vide usisavajuće pokrete crnkinjinih obraza. Ako je i bilo ikakve sumnje u to šta Ernestina isisava iz devojke, tanki potočić krvi koji se sliva niz sobaricino rame, potpuno je otklanja. Crnkinja sisa curicu, istovremeno prelazeći rukom sa bedara na međunožje koje počinje da miluje. Morbidnost scene pojačavaju stroge linije Ernestininog sakoa, bež šal uredno obmotan oko vrata, savršene ivice suknje koja dopire do listova i lice crno kao noć, otromboljeno od lagodnog života. Krupna šaka drži njenu intimu i ritmično steže kao da mesi testo. Neko vreme jeziva scena se ne menja, zatim Ernestina odvaja usne od devojčinog vrata, podriguje, pa izvlači maramicu kojom pažljivo briše usne. Devojka ustaje, kao posle rutinskog posla, podiže odbačenu maramu kojom obmotava vrat, a zatim kupi odeću i napušta kancelariju. Markinč zaustavlja snimak i upitno gleda u Luna. Odgovor na nepostavljeno pitanje dolazi sa vrata sobice za odmor. Džejn je takođe posmatrala bizarnu scenu.

- Donalde, ovoga puta si se upleo u zaista čudne stvari. Strah, erotika, ispijanje krvi, sve ono što se vezuje za legende o vampirima!

- Pozovimo interventnu jedinicu, sto mu zubatih krvopija! - žesti se Sem.

- Ne, njih možemo pozvati samo ako se ovo dogodi u kampu.- odvrati Artur.

- Pa moraćemo naći neki odgovor na ovu zagonetku. - zaključi Lun.