POSLEDNJA LUNOVA AVANTURA Drugo poglavlje

U odaju, u kojoj je čitav zid prekriven višestrukim nizom monitora, odlučno zakoračuje zastrašujuća krupna žena, kao žilet oštrog pogleda, crna kao da je iz najcrnje Afrike. Kontrast crnilu čini platinastoplavo farbana, vojnički kratko ošišana kosa ispod šeretski nakrivljenog damskog šešira. Po slonovskom stasu očito je da preteruje sa hranom. Sva je okruglasta i u telu i u licu, a utisak pojačavaju debele usne i široki nos. Odevena u svetli kostim poslovnog tipa i nenametljivo našminkana, odaje utisak samoljubive osobe.

Zabezeknuto zastaje ugledavši čoveka zavaljenog u udobni naslonjač koji pažljivo motri monitore sigurnosnog sistema. Naizgled pedesetogodišnjak, povelike trbušine i okruglastog lica, gotovo je bez vrata, kao da mu je glava nasađena direktno na ramena. Kosa je neuredna, a na uzanom orlovskom nosu nataknute su demodirane tamne naočare. Odeven je u svečanu odeću sa belom košuljom i leptir mašnom, ali na njemu to deluje kao džak. Jednostavno mu ne pristaje. Ni on previše ne ceni odevanje, što je očito po mnogobrojnim flekama i opštoj zgužvanosti skupocene odeće. Pa opet, očigledno je da baš on vedri i oblači u prostoriji, iako je Ernestina Braun direktor hotela. Njen čovek zadužen za nadzor, zbunjeno stoji postrance i nervozno gužva kapu.

- Otkad ja govorim da Amerikancima ne možeš poveriti ni jedan posao, a da ne zaseru stvar do balčaka. Zar nije bilo dogovoreno da svaki gost mora biti višestruko proveren? Zar se nisi na to obavezala Ernestina?

- Ali... Držim se toga, pa svaki gost je podvrgnut detaljnoj analizi mnogo pre nego što dobije koordinate naselja. U čemu je problem? - tonalitet glasa pre bi se pripisao muškarcu nego ženi.

- Draga moja Ernestina, znaš li uopšte ko je pre sat vremena došao kao gost u tvoj hotel? Glavom Donald Sikert , ili ako više voliš čuveni Lun!

- Lun?... Pa za njega niko nije ništa čuo već trideset godina! - zamuca ova.

- Naravno, baš kao ni za mene. Pa ipak ja sam ovde, a sada je tu i Lun! Kao da si zaboravila da su lažni identiteti bili njegov specijalitet. Toliko je siguran u sebe da se nije čak ni prerušio. - Izgovori ovaj oštrim glasom. - I ne samo to, već sam tvoga čoveka zatekao na spavanju! Ko zna kakve je smicalice taj đavo u međuvremenu izveo! - sad već zvuči ljutito.

- Ne brinite, gospodine. Pobrinuću se za njega! Neće dočekati jutro.

- Nisam baš siguran da će to imati efekta. Mnogo ozbiljnoje organizacije od tvoje su to mnogo puta pokušavale, pa su omanule. Jedino što možeš da postigneš time je da mu daš do znanja da je na dobrom tragu. Biće mnogo mudrije držati ga na oku i nametnuti mu uverenje da je ovo samo jedna malo egzotičnija turistička destinacija.

U tonu glasa oštro je naglašena nepokolebljivost odluke. Ernestina poznaje šefa i zna da joj je bolje da se povuče pre no što nastupi jedan od besnih ispada. Nije da ga voli, ali ono što od njega dobija je više no što bi očekivala i u najluđim snovima. Gospodariti ovakvim hotelom, biti svakodnevno u kontaktu sa najbogatijim i najmoćnijim ljudima sveta, za nju je ispunjenje sna.

Još pre desetak godina je gladovala, a sada je Gospođa sa velikim “G”! Nastranu dodatno obećanje. Zasad tek vidi svoju gojaznost, koju radije pripisuje njihovoj “adrenalin i hemoglobin” terapiji, nego sopstvenoj proždrljivosti. Uprkos preziru prema ofucanom Britancu, mora priznati da u toj terapiji ipak ima nečega. On i njegovi kompanjoni su blizu devedeset godina, pa ipak ne deluju matoro. Više se pouzda u “svoje” goste, koji bezrezervno veruju u uspešnost postupka i nimalo ne štede novac samo da bi u ravnomernim vremenskim razmacima priuštili sebi po jedan tretman. Pomalo je nervira Majnardova plašljivost. Videla je tog gosta koga on naziva Lunom. Najobičniji starkelja, nesposoban čak i da nosi svoje kofere. Kakvu opasnost može predstavljati, izuzev što njuškanje može primamiti mnogo krupnije zverke? Kretanje mu je lako kontrolisati. pa Zar njihov nadzorni sistem nije zadnja reč tehnologije? Naravno, sve po najnovijim standardima. Kad bi znala da je upravo to najveća mana njene sigurnosti, mnogo bi se više brinula. Standardi su nešto što može olakšati održavanje, ali isto tako olakšava posao onome ko standarde poznaje.

Senka kliznu kraj osoblja do glavnog razvodnog ormana instalacije. Brzo dodaje nekoliko poboljšanja. Brzina izvođenja operacije govori da itekako poznaje sistem ugrađen u “Iskušenju”. Nevažno je da li stražar spava, izvesno je da ga ne vidi. Svi komunikacioni kanali su blokirani.

Ernestina Braun je spokojna. Ništa ne sluti. Donosi odluku da iznenadi poslodavce, ali tek ujutro. Dok je Majnard u hotelu neće se baviti uljezom.

Ali čim ode, pobrinuće se za tu napast.