DAN POSLE KRAJA

Posle romana Sam, ispod šljive iz 2013-te godine autorskog tandema Stevan Šarčević - Lazar Janić na ovogodišnjem beogradskom sajmu knjiga pojavio se i njegov nastavak pod nazivom Dan posle kraja, koji predstavlja najnoviji deo serijala Oni su ovde sa nama započetog romanima Kuća obrasla bršljanom i Veštičje ludilo.

Obzirom da je kraj romana Sam, ispod šljive ostao otvoren, bilo je samo pitanje vremena kada će autori odlučiti da napišu nastavak, te na taj način dovršiti priču o Lakićima.

Međutim, potencijalnim čitaocima romana Dan posle kraja mora biti jasno da bez pročitanog dela Sam, ispod šljive neće uopšte moći da shvate ovaj novi Šarčevićev i Janićev koautorski spisateljski poduhvat. Zbog toga ću se u ovom prikazu ukratko dotaći i romana Sam, ispod šljive.

Šljiva je bila odličan antiutopijski SF roman, koji je u nekim svojim delovima imao određene sličnosti sa Hakslijevim delom Vrli novi svet. Konkretno, svet Šljive je sličan Vrlom novom svetu - Belland iz 2311. godine je pod kupolom, u njemu žive klonovi kojima se u Jaslicama veštački određuje budućnost, a van kupole obitavaju potomci Srba, koji su pandan divljacima iz Hakslijevog romana. Svetom Republike, kojoj pripada Belland, upravljaju Besmrtnici, pandani Svetskim upravljačima Vrlog novog sveta, koji su svoju neograničenu moć stekli manipulacijom vremensko-prostornim linijama, zloupotrebljavajući prostor-vremenske adaptere koje je u 21. veku izumeo Aleksa Lakić Junior. Takođe je važno napomenuti da su u Šljivi iskorišćena dva proročanstva - najbitniji je odlomak iz Kremanskog proročanstva, ali bitan detalj predstavlja navodno majansko proročanstvo o kraju vremena 21.12.2012. godine, koje su pisci veoma vešto provukli kroz datum rođenja Alekse Lakića Juniora, što za priču ima vrlo važan značaj jer otkriće Alekse Juniora zaista dovodi do kraja vremena onakvog kakvog ga poznajemo.

Dan posle kraja nastavlja tamo gde je Sam, ispod šljive stao. Radnja romana se odigrava u bližoj budućnosti 2042/43. godine, i daljoj budućnosti 2316. godine.

2043. godine je radnja smeštena u Dar al Džihad, što je istorijski turski naziv za Beograd, koji je u romanu kao poturčeni grad postao sastavni deo Alahovih zemalja, pošto su 2022. godine islamisti preuzeli vlast u Evropi. Sama Evropa je podeljena na Zapadnoevropski kalifat u kome vlada šerijat, nasuprot koga stoje Rusi, koji su u sukobu vaporizovali Ukrajinu.

Ono što je važno istaći je da pisci nisu neplanski odabrali 2043. godinu da se u njoj odvija deo radnje romana Dan posle kraja. Naime, već je istaknuto da Šarčević i Janić vole proročanstva, pa su u delu Dan posle kraja veoma uspešno upotrebili proročanstvo bugarske proročice Vange, koje glasi da će upravo 2043. godine biti dovršena transformacija Evrope u Islamski kalifat, a Vangino predskazanje se nadovezuje na Nostradamusovo proročanstvo o tome da će kamila piti vodu iz Rajne.

Drugi deo radnje je smešten u 2316. godinu, u kojoj se vodi rat između Republike i Zakavkaske Unije. Republika je u tom ratu gotovo poražena, Belland razrušen, a prostor vremenski-adapteri za skakanje po vremenskim osama su svi, osim jednog, uništeni.

Mračan epilog romana Dan posle kraja ne daje veru u bolju sutrašnjicu, i njime su pisci istakli dilemu - da li je i po čemu za slobodni svet bolja Republika, oličena u današnjoj Evropskoj Uniji, ili Alahove zemlje oličene u današnjoj Islamskoj državi?

U romanu Dan posle kraja se opet srećemo sa pojedinim likovima iz Sam, ispod šljive.

Pre svih, tu je Žan Luj Batista, jedan od Besmrtnika, koji aktivno učestvuje u radnji, a pominju se i njegova polubraća - Džon, Mario, Luiđi i Hans, koji je spomenut i u Šljivi. Šarčević i Janić su veoma efektno predstavili poreklo Besmrtnika, za koje se ispostavlja da su vanbračni sinovi Alekse Lakića Juniora, dobijeni sa zapadnoevropskim prostitutkama. Njihova vladavina Republikom predstavlja utopiju tehnokrata-Besmrtnika, koji su moćni telepatski dar nasledili od svog oca, a besmrtnost ostvarili manipulisanjem vremenskim osama.

Takođe, otkriva se i Anino poreklo, te razlozi zašto i ona ima vizije i šizofrenu neuravnoteženost, a ključ tih odgovora leži u Aleksi Lakiću Junioru, i njegovom odnosu sa svojojm tetkom Magdalenom.

Ponovna pojavljivanja u romanu Dan posle kraja imaju major Ostrogonac (klon A klase, penzionisan još u Šljivi, a sada fizički oronuo jer klonovi, kao i u Vrlom novom svetu, nakon kraja radnog veka ubrzano propadaju) koji se ne miri sa svojom mirovinom, kao i pas Adolf, ovoga puta prikazan kao Anin borbeni pas - borbid (dok je u Šljivi bio napuljski mastif koji je ostao upamćen po bestijalnoj sceni sa tadašnjim Aninim klonom).

Svoju ulogu je još jednom odigralo i Bratstvo drveta, koje je od progonjenog kulta (u kome se upražnjavaju ritualna odsecanja glava devojkama koje čitaju odlomak iz Kremanskog proročanstva) preraslo u visokopozicionirano bratstvo.

Sam odlomak iz Kremanskog proročanstva se često ponavljao u Šljivi, da bi ga u romanu Dan posle kraja autori savršeno uklopili u konačno rešenje i objašnjenje čitave zavrzlame.

Čitaocima treba još napomenuti da je u romanu Dan posle kraja u igri malo drugačiji vremenski tok nego u Sam, ispod šljive, a ta promena je izazvana već u samoj Šljivi - upadima i jurnjavom Aninog klona i Juniorovih klonova po vremenskim linijama.

Najočigledniji primer malo drugačijeg vremenskog toka se ogleda u tome što u Šljivi Junior umire 2100. godine, dok na vremenskoj liniji romana Dan posle kraja njegova smrt se dešava 2067. godine, ali su se pisci vrhunski pobrinuli da ni ta godina ne bude tačna godina njegove smrti.

Pomnim pratiocima i poštovaocima rada Stevana Šarčevića svakako neće promaći da se kroz Dan posle kraja provlače motivi iz njegovih priča i novela: Groznica, Jedini siguran put, Oktobar, Zašto poštar mrzi kišu, Poslednja Lunova avantura, Viva la Revolucion, Tropikana, Noć kad sam se vratio.

Ono što bih posebno izdvojio iz romana Dan posle kraja je činjenica da Šarčević i Janić, prikazujući lik i ličnost Ane Simonović, daju odgovor na česte primedbe da u SF nema jakih ženskih likova, niti dinamike žensko-muških odnosa. Još u romanu Sam, ispod šljive klon Ane Simonović predstavlja jak ženski lik, jer zahvaljujući njoj Juniorov klon, a zatim i Milivoje Jovanović postaju preobraćenici, svesni svog pravog porekla i pripadnosti. U delu Dan posle kraja ona ponovo iskazuje snagu svoje ličnosti, i spremna je da zarad ljubavi i višeg cilja istrpi ultimativno poniženje i mučenje od strane članova Bratstva drveta. Takođe, pisci su delu Dan posle kraja prikazali dinamiku odnosa između Aninog klona i Juniorovog klona, koji od neprijateljstva, preko sado-mazohističkog odnosa, prerasta u ljubavni odnos. Zbog svega navedenog, može se nepobitno konstatovati da su Šarčević i Janić, stvarajući lik Ane Simonović, stvorili jedan od najjačih i najupečatljivijih ženskih likova u domaćoj fantastici.

Dan posle kraja je distopijski SF roman, pisan u aktuelnom trenutku globalne društvene i geo-političke situacije koja eskalira veštački izazvanim islamizovanjem Evrope, kao i sukobom Rusije i Ukrajine, pa kao takav - Dan posle kraja nosi duboku anti-NSP poruku. Dan posle kraja je dinamično i napeto delo nabijeno akcijom, a pisci su ispoštovali formu kratkih i brzo čitljivih poglavlja, kao u romanu Sam, ispod šljive. Dijalozi u Danu posle kraja su kratki i jasni, stil pisanja potpuno izgrađen i uglancan, a priča je majstorski vođena i znalački dovedena do samog kraja.

Šarčević i Janić su u delu Dan posle kraja znalački odgovorili na svako pitanje koje je u Šljivi ostalo otvoreno (ili se činilo kao takvo), tako da ne postoji nijedan jedini detalj koji nedostaje, ili koji je nelogičan i ne uklapa se u širu priču. Ovim romanom će biti zadovoljni kako čitaoci, tako i teoretičari, zato što Dan posle kraja ispunjava osnovne karakteristike naučno-fantastičnog žanra: začudnost (jer su sve predstavljene budućnosti drastično drugačije od našeg sveta) i spoznajnost (jer je opisano na koji način je manipulisano vremenom).

Svako novo delo predstavlja i novo dokazivanje i novo potvrđivanje za svakog autora. Svojim novim romanom, autorski dvojac Šarčević-Janić se ponovo dokazao, ali i potvrdio svoje vodeće mesto na našoj modernoj SF sceni, ostavljajući Dan posle kraja kao njenu esenciju.

Aksentije T2 Novaković

Lazar Janić

Pisac i izdavač. Objavio je romane „Kuća obrasla bršljanom“ (2011), „Veštičje ludilo“ (2012) „Sam, ispod šljive“ (2013) sa Stevanom Šarčevićem i „Dan posle kraja“ (2017) sa Stevanom Šarčevićem, kao i knjigu proze „Misli očešljane vetrom“ (2012).

Stevan Šarčević

Rođen u Subotici 1962, gde i danas živi i radi. Pored zbirki priča „Dolazak Tame" (2014) i „Viva la revolución"(2017 ), potpisuje zbirke poezije „Na tragu svetlosti" (2013) i „Mehanika žrtvenog obreda"(2016 ), te romane „Sam, ispod šljive" u kolaboraciji sa Lazarom Janićem (2013), „Kaurinova kletva" (2014), „Kolevkine hronike" sa Darkom Savićem (2016) i roman „Dan posle kraja" (2017)

Zastupljen je u zbirkama priča: „Jedan život u manje od devetsto znakova“, "Baton", „Nešto diše u mojoj torti“, „Kako sam ubio ljubav“,„Vetar po ocu“, „Suze za Velosa“, „Slavin poj“, „Antologija jugoslovenske kratke proze“, "Bosna srebrena" "Reči u vremenu", „Treći Nušić - kako smo se satirali“, „Hilandar“, "Majski susreti 2013", "Anomalija 2",„Prijedorski književni karavan",„Prsten s one strane sna", „Zbornik savremenih ljubavnih priča", „Volim da letim", „Ljubav i Smisao“, „HAARP i druge priče o teorijama zavere“, „Preobražaji“, „Kajmakčalanska 11“, "Regia fantastica" 1 i 2,„Đavolji prst“, „Fosilni zapis“, „Van ograde“, „Paralelni svetovi“, , „Zatvorena knjiga kriminala“, “, „Vrane dolaze“, te u Alminim zbornicima „Najkraće priče“ za 2010-tu, 2011-tu, 2012-tu, 2014-tu i 2015-tu godinu., u zbornicima poezije: „Između dva sveta“ , „Osmeh život krasi" „Izvan dometa", „Zbornik savremene ljubavne poezije", „ Ljubavi, čežnjom te zovem", „Jutro nad ozrenom 2016 “,„Večiti nesmirajnik “, „ Kapija sna ", „Vršačko pero 15 “, „Pesmodari mira “, „Ima neka tajna veza“, „Arte stih vol.4“ „Garavi sokak 2015 “,„Poslednji cvetovi zla“, u fanzinima: “Meteor”, “Terra”, “Eridan”,„Supernova“,“Librarion” i “Raketla” i u časopisima: „Znak Sagite“,"UBIQ", „Avangrad”,„Ilustrovana politika“ „Titelteka“, „Afirmator“, „Avlija“, „Sizif“, i „Marsonikon“

Dobitnik "Subotičkog Oskara popularnosti" za najpopularnijeg književnika grada Subotice