Nad
okeanom beznađa
na
temelju od oblaka
sazdasmo
kulu od reči
koja
tako prazno ječi
pod
horizontom nadanja
građena
od nesklada.
Obriši
suze mala,
pa
oduvek si znala
da
karma je kučka,
ma,
bila i ostala...
Radije
mi kaži
gde
smo sada
i
zaustavi kišu
što
počinje da pada
iz
crnih oblaka poleglih
po
krovovima grada.
Нема коментара:
Постави коментар