Noć
praznična,
prazna,
gluva
što
miriše
na
daljinu
vrela
tela
prepletena
na
čaršave
izgužvane
i
brodove
nedočekane.
Mrak
prolama
zov
jezivi
mesečeve
ljubavnice
zvuk
urlika
nesanice,
odjek
bola
u
bedrima
šapat
suza
u
nedrima.
Besna,
strašna
tužna,
željna
orila
se one noći
kroz
svu tamu
neprobojnu
kao
tračak
novog
sveta
sasvim
jasno
tvoja
pesma.
Нема коментара:
Постави коментар