Mica
Ubica s Petlovog brda
imala
je decu i imala muža,
našli
se ponekad, uzimali sobu
kresnuli
se kratko i bilo je dobro.
Mica
Ubica s Petlovog brda
želela
je život, a dobila sranje,
pričala
ponekad o ljubavi i patnji
pa
odlazila potom ko bi znao kome.
Jednom
poželeh
da
je dovedem kući.
Krenuh
da je kradem
i
tek tada shvatih
da
ona ni pomislila nije
kako
treba spasena da bude.
Ponekad
se setim maloga Ubice
poput
tihe senke proleti kroz glavu,
hitro
se izgubi u izmaglici mutnoj,
a
ja pomislim; bože, koje sranje
pa
se okrenem na drugu stranu.
Нема коментара:
Постави коментар