Za početak, ovo je tvoja najbolja priča koju sam pročitala dosad. Ne zbog sadržaja, koji je srednja žalost, nego zbog solidne strukture priče, postepene izgradnje primamljive atmosfere i dobrog kraja (konačno!).
Izgradnja atmosfere ogleda se u laganom podizanju napetosti, za šta si iskoristio dijalog, što je mudro. Nisi opisivao do u beskraj (možda je dijalog samo malo duži, ok, jasno nam je da se Anastazija pretvara da je glupa, skratiti put do njenog trijumfa nad svedokom), a dijalog uvek daje lepu dinamiku priči.
Uvod je intrigantan, očekuje se klasična optužba jer se pominje masovno ubistvo, kad ono.. frekvencija. Malo bih originalnije dala ime toj frekvenciji. I ubistvo na koncertu je zapostavljeno (nije objašnjeno kako, šta, zašto baš koncert itd.).
Mnogo likova za kratku priči. Tu sam se pogubila (kao i kod ruskih klasika, gubim se među porodičnim drvećem, jer su mi imena nebitna, tako sam odavno naštelovala mozak), ali sam se, začudno, nakon nekog vremena, našla, kada sam se privikla na činjenicu da Dragan tu i nema veliku ulogu, pa sam ga eliminisala kao smetnju.
Što se tiče sadržaja, ne volim da čitam o ovakvim seksualnim igrarijama ala Sidni Šeldon (iako sam obožavala da ga čitam u osnovnoj školi!!! I njega i Dejvida Morela!!!), jer su opisivane iz isključivo muške perspektive. Tu mora da bude i nečeg za žene? Na ovo ti se ne bi napalile ni lezbejke, pa ti sad misli...
Nervirali su me i isprazni pridevi, koji su toliko izanđali, da više ništa ne znače, niti si o nekima od njih promišljao kada si pisao. Dakle, koristiš se klišeima, inače ne bi napisao nelogičnu (i kliše!!) rečenicu: „Oprezno otvaram vrata i tiho ulazim“. Da li si ikada čuo da neko oprezno otvara vrata i ulazi glasno?
U svojoj priči, zapravo, imaš primer kako se opisuju likovi, samo to očito radiš nesvesno, pa ne možeš ni da skontaš. Naime: „Odevene u sive, štofane kostime strogih linija i ravnodušnih izraza lica, sve su nosile cvikere navrh nosa. Mrgodno su osmatrale moju „Bufalo Bil“ jaknu, kao da sam bio nedostojan njihove sumorne stvarnosti.“
Opis žena je bled, ne ostavlja nikakvu sliku u glavi, opet kliše. Ali Bufalo Bil jakna je potpuni kontrast opisu žena. Dao si jedan autentičan detalj za koji čitalac može da se veže. Nemoj da pišeš po inerciji, nesvesno. Zastani, razmisli kako ćeš da predstaviš likove. Ja ću ti kao profesionalac u javnom nastupu reći da govornici koji izgledaju najspontanije na svetu, zapravo imaju promišljene i do u sekund isplanirane govore. I ono što se čini spontano, improvizovano, vrlo često je jako dobro isplanirano da zabavi publiku. Morao bi da planiraš, drugim rečima. Vidi se da pišeš po inerciji, ne misliš, pa koristiš klišee jer su ti urezani u mozak.
Dupla igra je staro rešenje. Trebalo je da gledaš onu ingenioznu seriju „Prevaranti“, pa da pišeš priču. Ovako ti sadržaj/deja/rešenje dosta gubi na vrednosti, ali je zato sve ostalo (struktura, dinamika, dijalog, pančlajn) izdignuto na viši nivo nego ranije.
I, konačno, kraj koji se prirodno rađa iz logike i sadržaja.
(priča se nalazi ovde: FREKVENCIJA )
Нема коментара:
Постави коментар