Autor: Dragan
Cvetanovic-Ceja
Naše
se kosti pod zemljom pletu,
koštane su spone krvlju zalivene.
Streme zdanja istkana od kosti,
koštani mostovi čvrsto nas vezuju.
koštane su spone krvlju zalivene.
Streme zdanja istkana od kosti,
koštani mostovi čvrsto nas vezuju.
Pod
zemljom stopljene naše kosti,
olovno breme na sebi nose,
gde život vredi, a smrt zavređuje,
nadzemno bezumlje mučno povređuje.
olovno breme na sebi nose,
gde život vredi, a smrt zavređuje,
nadzemno bezumlje mučno povređuje.
Imena
naša zaboravljena
i grobovi naši oskrvnuti davno,
drže vas da ne potonete
do zasluženih paklenih odaja.
i grobovi naši oskrvnuti davno,
drže vas da ne potonete
do zasluženih paklenih odaja.
Nasilna
smrt ne miruje iznad,
trešti jek obuke ordija ubica.
Nadvija se plašt teskobne pretnje
dok izdaja tinja u slabim srcima.
trešti jek obuke ordija ubica.
Nadvija se plašt teskobne pretnje
dok izdaja tinja u slabim srcima.
Još
pljunuste na dela naša,
zarad uzdizanja oholosti svoje,
zatrećete svoje seme i trag
poganeći koren grdnim grudobusjem.
zarad uzdizanja oholosti svoje,
zatrećete svoje seme i trag
poganeći koren grdnim grudobusjem.
Naše
se kosti pod zemljom pletu,
te prezrene kosti u prazno laju,
pomućenog uma sledbujući slepo,
u košmaru kletih naći ćete kraj.
te prezrene kosti u prazno laju,
pomućenog uma sledbujući slepo,
u košmaru kletih naći ćete kraj.
Oslobodi
nas, pročuj i progledaj,
oslobodi nas i poštuj našu žrtvu,
mi imamo pravo na svoju zagrobnost
mi imamo pravo na intimu svoje zagrobnosti.
oslobodi nas i poštuj našu žrtvu,
mi imamo pravo na svoju zagrobnost
mi imamo pravo na intimu svoje zagrobnosti.
Naše
se kosti pod zemljom pletu
nad spletom se njihovim crni barjak vije,
kud zlokob se izli tu nam mesto nije,
pod njim mrtvo-živi od sunca se krije.
nad spletom se njihovim crni barjak vije,
kud zlokob se izli tu nam mesto nije,
pod njim mrtvo-živi od sunca se krije.
Нема коментара:
Постави коментар