Autor: Pustinjakinja
Oktobar.Doba kiša
sa sivim jutrima i
sumornim vlažnim danima,
sa noćima kada se tuga
ušeta u snove
a nebo opusti.
Oktobar, kao tužna, stara lutalica
opet je prepun suza i bolećivih priča,
škrte toplote sa pola osmjeha
otplakaće malo, ispričati ponešto,
a onda će ponovo da luta.
Oktobar, boem bez šešira
pisac bez olovke i papira
lutaće dok tužnih priča bude
ali najtužniju priču,
priču o beskrajnom lutanju svom
zadržaće duboko u sebi
u sivilu jednog kišnog dana
i nikad i niko neće je čuti.
možda, ali možda samo,
tu priču ispriča
u nečijem snu
kad oktobarske noći padnu
a tuga, nečujno polako
došeta sa njima.
napisano jednog davnog oktobra-1998.g.
Нема коментара:
Постави коментар