Najda M. - VREMEPLOV

Autor - Najda M.

Vreme otiče
dok u nisku bisera slažem uspomene
vrednije od dukata,
čuvanih za teške dane.
Loše,što misli u košmar odvlače,
pod noge bacam.
Guram u zaborav.
Zveket ključeva u drhtavoj ruci,
podsećanje na nezrele godine budjenja.

Vrata prošlosti otvaram.
Na tren u vrtni lavirint zalutala,
kao pupoljak ruže u moru šimšira.
Ringišpil, vergla melodija iz mladosti
na vašaru jeftinih igrarija.
Sve sažeto u nemoć
da zaboravim i lepo i ružno.

Bilo je Sunca na pretek,
još više oblaka, kiša dosadnih
što dobuju kroz dane što se vuku
do nekih novih zima.
Letela raširenih krila.
Kroz oluje, mećave.
Po nekad smrvljena, slabašna,
a opet dovoljno smela da se pridignem.
Talasala nemirnim vodama,
u bonacama uranjala u mir
da odmorim dušu.
Na obali presipala
pesak vremena iz prošlosti u budućnost.
Pokušavši da odživim sada,
bez zadrške, straha i lažnih nadanja.

Al' život ne čeka, ide!
Okret kroz kaleidoskop
prošlih vremena,
nagli zaokret kormilom,
negde u budućnost.
Bez kompasa,
ni svetionika na vidiku.
Nemoć ili snaga, dok kroz šake
propuštam trenutke ?
Pogled u Nebo,
hiljade zvezda popaljenih
i Mesec pun.
Zbog mene ?
Nazirem u sebi znak.
Osluškujem vetar,
pratim srca put.
Stići ću negde gde je vreme
obeleženo mojim postojanjem.