Zbirka priča u najavi: SA DRUGE STRANE NOĆI

 U zbirci priča „Sa druge strane noći“ Stevana Šarčevića tema nije takozvana tvrda naučna fantastika, već se u većini priča polazi iz realnog života. To je bekstvo od stvarnosti u izmaštani svet koji nije nimalo bajkovit i u kojem nas čekaju nimalo prijatna dešavanja.

Kroz svaku priču se provlači element fantastičnog ili nadrealnog što i ovu zbirku povezuje sa Stevanovim prethodnim opusom. Glavni junaci i čitaoci koji prate njihove avanture često nisu svesni na kom nivou spoznaje se dešava radnja, da li njihove sudbine određuje živi stvor ili bogovi koji nisu bestelesna bića što borave u višim predelima, odakle povlače nevidljive niti sudbine, nego su ovde među ljudima koji ih ne prepoznaju kao takve jer su to davno zaboravljeni bogovi koji deluju sasvim ljudski.

Ovog puta Stevan je zanemario pesnika u sebi. Rečenice su mu lišene poetike, čvrste su, ljudske, rečenice običnih ljudi, kojima nije ni do kakve epike u njihovim stradanjima i naporima. Njegovi junaci kreću se našim prostorima, govore lokalnim dijalektom i često su u potrazi za nekim ili nečim, a kada to i pronađu, pitanje je da li su time zadovoljni, jer priče se ne završavaju onim „živeli su srećno do kraja života“. Na kraju svake priče počinje nova.

Kod mnogih pisaca Naučne fantastike i srodnih žanrova, ženski likovi su negde na margini dešavanja, tu su tek zbog toga da ih glavni junak spasi iz nevolje ili da ga one dočekaju po povratku iz neke epske borbe, da mu vidaju rane ili da mu padnu u zagrljaj. Kod Stevana nije tako. Žene u njegovim pričama su veoma važne, pa prema ulozi u dešavanjima često nadmašuju glavne likove, vode priču. Stevanove junakinje su po pravilu veoma lepe, samosvesne i vrlo često pohotne i perverzne.

Ovakvim svojim pristupom pripovedanju Stevan Šarčević može da se uporedi sa piscima poput Henrija Milera ili Čarlsa Bukovskog.

Tihomir Tika Jovanović

Zbirka se sastoji od osam priča i jedne novele:

1. SVETLANA

2. IME MAJKINO (U kolaboraciji sa Angelinom Dimitrijević)

3. BRUTTO CANE

4. ČETIRI

5. B I R O S

6. KIŠA

7. NEOČEKIVANA GOZBA

8. ZAVISNOST

9. GOSPODARI SNOVA

U TRАGANJU ZA BESMRTNOŠČU ILI OBRNUTA STVARNOST

Zbirka priča „Sa druge strane noći”, koju autor ovde predstavlja je, kada se bolje pogleda, dvodelna zbirka disparantnih pripovesti koja se može podeliti u dve grupe.

Prvo je grupa priča počevši od priče „Svetlana”, a drugo je novela „Gopodari snova”.

Pošto se zbog raznovrsnosti tema, motiva i likova ni jedna zbirka pripovedaka ne može analizirati in grosso, mi ćemo ovde obratiti pažnju samo na opšte crte koje su zajedničke poetici autora.

Mnogi pisci crpe misli i ideje onako stihijski ne znajući odakle dolaze te priče, romani i pesme...

Ovde to nije slučaj.

Autor, pre svega iz radoznalosti prema (ne)postojećem, crpi ideje i obrađuje teme iz svojih imaginativnih poriva, koji prevazilaze instinkte.

Instinkt za pisanjem ne postoji, ali postoji instinkt za životom, težnja da autor, uživljavajući se u naraciju, oživljava sam sebe, svoja porinuća u sobstvo, svoje Ja, i instinkt smrti.

U ovim pričama, instinkt smrti se pretvara u svoju suprotnost, snagom poetizacije, tj. postaje želja za životom koja je transformisana, izvučena svesno ili nesvesno (to ovde nije bitno) iz nagona koji vodi u razaranje, u mrtvilo, u nepostojeće. Nagon ka mrtvom se suprostavlja nagonu ka živom, a likovi to oživljavaju pre svega tragajući za besmrtnim u ljubavi. Kroz ljubav, kratak susret, puteno, ovde se nagon, razarajući sam sebe, pretvara u živo, u umeće življenja koje sobom možda može da donese oslobađanje i besmrtnost.

Bolje bi bilo rečeno da je instinkt smrti, u dosluhu sa piščevom naracijom, ali ne slepo, pogubno, već tanano, fino i ponegde čak i precizno delotvoran. Eros, koji po mnogima može da utiče na neurotično ponašanje ili neurotični pogled na svet, ovde je viđen sa svoje bolje strane. Kao pokretač svesnosti pisanja, ili kao moto kojim se prilagođavaju gotovo svi junaci da bi dotakli jedan kraj beskonačnosti.

U beskonačnosti žive pre svega mrtvi i tamo neke „prilike”, ali i glavni likovi Verica i njena majka.Treba imati hrabrosti približiti se tom svetu.

Treba prelaziti stepenik po stepenik i doći do magične kuće gde prebiva Dragon. Sve je iluzuja u ovim tekstovima.

Mi ne znamo da li je u pitanju mašta pisca, da li poetika izranja iz realnog ka imaginativnom, ili se pak drži imaginativnog u imaginarnom.

Sve akcije su pojednostavljene i jedini siže je opisivaje unutrašnjeg sadržaja imaginacije, to jest nutrina sveta doživljaja junaka. Taj svet nije misaoni, već svet akcije, tako da je utisak događaja ostao da podstiče čitaoca na reakciju posle čitanja ovih priča. Inače sve se svodi na susret, susret dva lika, koji otpočinju pripovest. Događaj nije nikada priveden kraju, što se vidi iz dela ‘’Gospodari snova’’: Ne večeras, možda ne ni sada.... a kada ?

Pa pisac će nam reći. Igra se nastavlja do sledećeg vašara. Kalambur tema i ideja, okreće novi krug u svakoj pripovesti, ali tragovi prošlosti ostaju, negde zapisani u budućnosti kako je Stevan Šarčević zamislio svoje pripovedanje.

Zaista, kada se upotrebi reč „pripovedanje” sa značenjem koje ima u teoriji književnosti, može se postaviti pitanje da li su ove pripovetke zaista pripovetke, ili se pisanje vodi na prozodiju i naraciju koja ima neke druge ključne odredbe. Ovde je u pitanju,jedan prozodični svet koji se temelji na aluziji, na jednostavnom poređenju, bez patosa i bez poente.

Ipak, pisanje je kompletno, celovito, integralno…

Priče opravdavaju naslov „Sa druge strane noći„ mada, naravno, ovde „noć” služi samo kao pokretač moći pisanja, kao tamna strana Erosa, koju je pisac uspeo da prevaziđe polažući mnogo nade u ljubav, koja je na neki način nit vodilja ovim pričama.

Tanja Pajić