Po informacijama iz ARGUSA, nastavak kultnog palp romana "SAM, ISPOD ŠLJIVE" treba da se pojavi tokom ovog leta.
Nakon romana Sam, ispod šljive,
koji je pobrao fine kritike žanrovskih poznavalaca, autorski dvojac
Stevan Šarčević-Lazar Janić nam isporučuje njegov nastavak pod
nazivom Dan posle kraja, koji predstavlja završni deo
tetralogije započete romanima Kuća obrasla bršljanom i
Veštičje ludilo.
Obzirom da je kraj romana Sam, ispod
šljive ostao otvoren, bilo je samo pitanje vremena kada će
pisci odlučiti da napišu nastavak, te na taj način dovršiti priču
o Lakićima.
Međutim, potencijalnim čitaocima
romana Dan posle kraja mora biti jasno da bez pročitanog dela
Sam, ispod šljive neće uopšte moći da shvate ovaj novi
Šarčevićev i Janićev koautorski spisateljski poduhvat .
Zbog toga ću se u ovom pogovoru
ukratko dotaći i romana Sam, ispod šljive.
Šljiva je bila odličan
antiutopijski SF roman, koji je u nekim svojim delovima imao određene
sličnosti sa Hakslijevim delom Vrli novi svet.
Konkretno, svet Šljive je
sličan Vrlom novom svetu - Belland iz 2311. godine je
pod kupolom, u njemu žive klonovi kojima se u Jaslicama veštački
određuje budućnost, a
van kupole obitavaju potomci Srba, koji
su pandan divljacima iz Hakslijevog romana.
Svetom Republike, kojoj pripada
Belland, upravljaju Besmrtnici, pandani Svetskim upravljačima Vrlog
novog sveta, koji su svoju neograničenu moć stekli
manipulacijom vremensko-prostornim linijama, zloupotrebljavajući
prostor-vremenske adaptere koje je u 21. veku izumeo Aleksa Lakić
Junior.
Takođe je važno napomenuti da su u
Šljivi iskorišćena dva proročanstva - najbitniji je
odlomak iz Kremanskog proročanstva, ali bitan detalj predstavlja
navodno majansko proročanstvo o kraju vremena 21.12.2012. godine,
koje su pisci veoma vešto provukli kroz datum rođenja Alekse Lakića
Juniora, što za priču ima vrlo važan značaj jer otkriće Alekse
Juniora zaista dovodi do kraja vremena onakvog kakvog ga poznajemo.
Dan posle kraja nastavlja tamo
gde je Sam, ispod šljive stao.
Radnja romana se odigrava u bližoj
budućnosti 2042/43. godine, i daljoj budućnosti 2316. godine.
2043. godine je radnja smeštena u Dar
al Džihad, što je istorijski turski naziv za Beograd, koji je u
romanu kao poturčeni grad postao sastavni deo Alahovih zemalja,
pošto su 2022. godine islamisti preuzeli vlast u Evropi.
Sama Evropa je podeljena na
Zapadnoevropski kalifat u kome vlada šerijat, nasuprot koga stoje
Rusi, koji su u sukobu vaporizovali Ukrajinu.
U takvoj budućnosti, višestruki
doktor nauka Aleksa Lakić Junior beži iz Pariza u Dar al Džihad,
gde se od svoje sudbine krije kod starog protagoniste iz Šljive
- Mileta Desertića, koji se odao alkoholizmu.
Boraveći u Miletovom domu, Junior sve
više otkriva svoj telepatski dar, ali i stupa u incestnu vezu sa
svojom tetkom, Miletovom ženom Magdalenom.
U potragu za Aleksom i njegovim
otkrićima se upušta Kvark korporacija, čiji predstavnici Pjer
Leklerk i Alan de Monjak u Dar al Džihad šalju svog
manipulativno-sugestivnog špijuna Dezidera Ajzenštrasera, zbog čega
je Aleksa prinuđen da bira između islamizovane Evrope (za čiju
islamizaciju su zaslužne elite bogatih), i svog višebrojnog
vanbračnog potomstva, rasutog širom Evrope…
Ono što je važno istaći je da pisci
nisu neplanski odabrali 2043. godinu da se u njoj odvija deo radnje
romana Dan posle kraja.
Naime, već je istaknuto da Šarčević
i Janić vole proročanstva, pa su u delu Dan posle kraja veoma
uspešno upotrebili proročanstvo bugarske proročice Vange, koje
glasi da će upravo 2043. godine biti dovršena transformacija Evrope
u Islamski kalifat, a Vangino predskazanje se nadovezuje na
Nostradamusovo proročanstvo o tome da će kamila piti vodu iz
Rajne.
Drugi deo radnje je smešten u 2316.
godinu, u kojoj se vodi rat između Republike i Zakavkaske Unije.
Republika je u tom ratu gotovo
poražena, Belland razrušen, a prostor vremenski-adapteri za
skakanje po vremenskim osama su svi, osim jednog, uništeni.
Superklon Omega klase Aleksa Lakić
Junior i Milivoje Jovanović, u nameri da promene tok stvari
ugovaraju kupovinu poslednjeg adaptera od plaćenika Rastislava
Jokanovića, čiji nadimak Raša Tudej predstavlja sjajno izvedenu
igru reči.
Ali, dolazi do izdaje, pa na putu ka
ugovorenom mestu primopredaje Aleksa biva otet od strane novog klona
supermutanta klase A - Ane Simonović, koja se nalazi u službi
Besmrtnika.
Milivoje se daje u poteru za njima i
prolazi kroz mnoge akcione pustolovine širom uništenog i okupiranog
sveta Republike, iskazujući hrabrost, odvažnost, snalažljivost,
kao i privrženost svom prijatelju Aleksi Junioru.
Kad klon Ane Simonović opet promeni
stranu i udruži se sa Juniorovim klonom, tada se Besmrtnici,
koristeći plaćenike okupljene oko verolomnog Raše Tudeja, daju u
besomučnu potragu, koja nakon obračuna u hramu Bratstva drveta
rezultira povratkom Juniorovog klona u 2043. godinu i susretom sa
pravim Aleksom Lakićem Juniorom, što dovodi do furioznog i
šokantnog završetka koji će čitaoce ostaviti bez daha i teksta.
Mračan epilog romana Dan posle
kraja ne daje veru u bolju sutrašnjicu, i njime su pisci istakli
dilemu - da li je i po čemu za slobodni svet bolja Republika,
oličena u današnjoj Evropskoj Uniji, ili Alahove zemlje oličene u
današnjoj Islamskoj državi?
U romanu Dan posle kraja se opet
srećemo sa pojedinim likovima iz Sam, ispod šljive.
Pre svih, tu je Žan Luj Batista, jedan
od Besmrtnika, koji aktivno učestvuje u radnji, a pominju se i
njegova polubraća - Džon, Mario, Luiđi i Hans, koji je spomenut i
u Šljivi.
Šarčević i Janić su veoma efektno
predstavili poreklo Besmrtnika, za koje se ispostavlja da su
vanbračni sinovi Alekse Lakića Juniora, dobijeni sa
zapadnoevropskim prostitutkama.
Njihova vladavina Republikom
predstavlja utopiju tehnokrata-Besmrtnika, koji su moćni telepatski
dar nasledili od svog oca, a besmrtnost ostvarili manipulisanjem
vremenskim osama.
U kontekstu njihovog porekla od majki
prostitutki i oca koji ih je po rođenju ostavio - postupci
Besmrtnika prema Srbima i špekulacije da dopelgengeri nisu ljudska
bića se mogu posmatrati kao osveta Srbima, i mogu se povezati sa
pričom o mržnji koju je Vinston Čerčil iskazivao prema Srbima
zbog seksualnih odnosa njegove majke i tetke prostitutke sa kraljem
Milanom Obrenovićem.
Takođe, otkriva se i Anino poreklo, te
razlozi zašto i ona ima vizije i šizofrenu neuravnoteženost, a
ključ tih odgovora leži u Aleksi Lakiću Junioru, i njegovom
incestnom odnosu sa svojojm tetkom Magdalenom.
Ponovna pojavljivanja u romanu Dan
posle kraja imaju major Ostrogonac (klon A klase,
penzionisan još u Šljivi, a sada fizički oronuo jer
klonovi, kao i u Vrlom novom svetu, nakon kraja radnog veka
ubrzano propadaju) koji se ne miri sa svojom mirovinom, kao i pas
Adolf, ovoga puta prikazan kao Anin borbeni pas - borbid (dok je u
Šljivi bio napuljski mastif koji je ostao upamćen po
bestijalnoj sceni sa tadašnjim Aninim klonom).
Svoju ulogu je još jednom odigralo i
Bratstvo drveta, koje je od progonjenog kulta (u kome se upražnjavaju
ritualna odsecanja glava devojkama koje čitaju odlomak iz Kremanskog
proročanstva) preraslo u visokopozicionirano bratstvo.
Sam odlomak iz Kremanskog proročanstva
se često ponavljao u Šljivi, da bi ga u romanu Dan posle
kraja autori savršeno uklopili u konačno rešenje i objašnjenje
čitave zavrzlame.
Pisci su u svoje novo delo ubacili još
jedan detalj koji podseća na Vrli novi svet, pa su izmislili
Afrodita koktel za izazivanje seksualnog nagona, koji po svome
dejstvu sliči na mešavinu Hakslijeve some i žvakaćih guma na bazi
polnih hormona.
Čitaocima treba još napomenuti da je
u romanu Dan posle kraja u igri malo drugačiji vremenski tok
nego u Sam, ispod šljive, a ta promena je izazvana već u
samoj Šljivi - upadima i jurnjavom Aninog klona i Juniorovih
klonova po vremenskim linijama.
Najočigledniji primer malo drugačijeg
vremenskog toka se ogleda u tome što u Šljivi Junior umire
2100. godine, dok na vremenskoj liniji romana Dan posle kraja
njegova smrt se dešava 2067. godine, ali su se pisci vrhunski
pobrinuli da ni ta godina ne bude tačna godina njegove smrti.
Pomnim pratiocima i poštovaocima rada
Stevana Šarčevića svakako neće promaći da se kroz Dan posle
kraja provlače motivi iz njegovih priča i novela: Groznica,
Jedini siguran put, Oktobar, Zašto poštar mrzi kišu, Poslednja
Lunova avantura, Viva la Revolucion, Tropikana, Noć kad sam se
vratio.
Ono što bih posebno izdvojio iz romana
Dan posle kraja je činjenica da Šarčević i Janić,
prikazujući lik i ličnost Ane Simonović, daju odgovor na česte
primedbe da u SF nema jakih ženskih likova, niti dinamike
žensko-muških odnosa.
Još u romanu Sam, ispod šljive
klon Ane Simonović predstavlja jak ženski lik, jer zahvaljujući
njoj Juniorov klon, a zatim i Milivoje Jovanović postaju
preobraćenici, svesni svog pravog porekla i pripadnosti.
U delu Dan posle kraja ona
ponovo iskazuje snagu svoje ličnosti, i spremna je da zarad ljubavi
i višeg cilja istrpi ultimativno poniženje za jednu ženu -
silovanje, kao i mučenje od strane članova Bratstva drveta.
Slična stvar u njenom ponašanju je
viđena i u Šljivi, kada je zbog svog plana za dobijanje
prostor-vremenskog adaptera, kojim bi promenila vremenski i
istorijski tok, bila spremna da istrpi silovanje od strane psa
Adolfa.
Takođe, pisci su delu Dan posle
kraja prikazali dinamiku odnosa između Aninog klona i Juniorovog
klona, koji od neprijateljstva, preko sado-mazohističkog odnosa
gospodarice i roba, prerasta u ljubavni odnos sa incestnom pozadinom.
Zbog svega navedenog, može se
nepobitno konstatovati da su Šarčević i Janić, stvarajući lik
Ane Simonović, stvorili jedan od najjačih i najupečatljivijih
ženskih likova u domaćoj fantastici.
Dan posle kraja je distopijski
SF roman, pisan u aktuelnom trenutku globalne društvene i
geo-političke situacije koja eskalira veštački izazvanim
islamizovanjem Evrope, kao i sukobom Rusije i Ukrajine, pa kao takav
- Dan posle kraja nosi duboku anti-NSP poruku.
Dan posle kraja je dinamično i
napeto delo nabijeno akcijom i perverzijama, a pisci su ispoštovali
formu kratkih i brzo čitljivih poglavlja, kao u romanu Sam, ispod
šljive.
Dijalozi u Danu posle kraja su
kratki i jasni, stil pisanja potpuno izgrađen i uglancan, a priča
je majstorski vođena i znalački dovedena do samog kraja.
Šarčević i Janić su u delu Dan
posle kraja znalački odgovorili na svako pitanje koje je u
Šljivi ostalo otvoreno (ili se činilo kao takvo), tako da ne
postoji nijedan jedini detalj koji nedostaje ili koji je nelogičan i
ne uklapa se u širu priču.
Ovim romanom će biti zadovoljni kako
čitaoci, tako i teoretičari, zato što Dan posle kraja ispunjava
osnovne karakteristike naučno-fantastičnog žanra: začudnost (jer
su sve predstavljene budućnosti drastično drugačije od našeg
sveta) i spoznajnost (jer je opisano na koji način je manipulisano
vremenom).
Svako novo delo predstavlja i novo
dokazivanje i novo potvrđivanje za svakog autora.
Svojim novim romanom, autorski dvojac
Šarčević-Janić se ponovo dokazao, ali i potvrdio svoje vodeće
mesto na našoj modernoj SF sceni, ostavljajući Dan posle kraja
kao njenu esenciju.
Aksentije T2 Novaković
Нема коментара:
Постави коментар