TAMO DALEKO

Ponekad, po visokom gorju,

sred mećave i vetra,

u snegu do kolena

ukrste se tragovi zveri;

vuka samotnika

i vučice ponosnice,

pa krv, tuga i nespokoj

u tim stopama ožive

za trenutak što doveka traje

i te će zveri, surove i same

negde daleko od sveta

urlati na mesec,

olajavati zvezde

i umreti na snegu.