POEZIJA TANJE GAVRILOVIĆ

Tanja Gavrilović (Ex Uzelac) je načinila ogroman put od kad pratim njenu poeziju i izgradila vrlo specifičan stil. Njena se poezija odlikuje žestokim osećajima i teškim emotivnim razdiranjima i sve je to izraženo kroz moćne simbole i slike. Da li je reč o ljubavi prema detetu, porodici ili muškarcu, uvek su to vrlo uskomešani osećaji. Tanja očajnički doziva ljubav i dovikuje:

"polomi ruke

otvori pregrade

za strujanja

sokova u kapilarima"

(ODA RUKAMA)

I spremna je da zbog nje da krši sva pravila.

"Zar ubica

nisam ja

koja palim

puteve do tebe."

(PRASTAJ)

Pa je ipak svesna koliko je ljubav nestvarna. Ponekad je postavlja u okvire noćne more, uz tragično shvatanje da je ljubav tek priviđenje:

"Stojis uz dovratak

i gledas me...

Prinosim usne tvojima

Osećam miris

zemlje.

Ljubim ti suze

sto prolivas

za gola stopala,

sasusena bedra

i nemu lobanju

,,Moje si utociste.

Volim te dugonoga.''

kazes

i nestanes."

(UTOCISTE)

Dobro ona zna koliko je teško voleti i koliko je teško otvoriti se jer:

"krila mi spavaju.

Teska gvozdena vrata

u stisnutim mi zubima,

s crnim srcem,

s crnim mislima

u grudima.

Sjajno secivo

mi u ocima,

Strance

nisi dobrodosao."

(SUSRET)

Pa ipak, ona nikad ne odustaje od ljubavi i suočiće se sa svim nevoljama zbog nje:

"I kad bi iz zemlje iskopali pse

Da laju na mene,

Volim te!

I kada bi budućnost,

Premestili iza mene,

Volim te i ne dam!"

(LJUBAV)

I čekaće - ako treba kroz čitavu večnost:

"Oci su mi jos bistre

i plave

u njima je odraz tvoj .

Kad viknem tvoje ime

Ptice i sve zivotinje

umuknu

Ako me ikada potrazis

u svojim snovima,

znas gde ces me naci

U zamku kako uz prozor

stojim"

(SALAS)