Duhovita i fino napisanoj priča
Nisam siguran koliko je ova priča storija o teoriji zavere. Pre bih
rekao da se radi o urliku pobune protiv virtuelne stvarnosti koja sve
više postaje esencija života savremenog čoveka. Neodoljivo me
podseća na naslov Pavlovog romana "Tehno vilajet" (koji
nisam čitao, pa se asocijacija odnosi samo na naziv dela). Iako
izvedbeno ne spada u sajberpank, tematski se savršeno uklapa u
tematiku (nekadašnjeg) njuvejva.
TAMARA LUJAK - SEMENIŠTE
Ovo je do pred sam kraj divno
napisana priča. Tamara me je s neobičnom lakoćom uvela u jedan
alternativni bajkoviti svet, bez mnogo suvišnih detalja. Kako priča
odmiče, sve je očigledniji ženski rukopis, uz obilje emocija.
Pravo zadovoljstvo za čitanje.
Nažalost, u finišu se priča
neočekivano ubrzava sve do neuverljivog završetka, kao da je u
finale na silu ubačen elemenat teorije zavere.
Ne mogu da se otrgnem utisku da bi
ovo bila sjajna bajka da je barem dvostruko duža, čime bi se
kompenzovala neuverljivost završnice.
NATAŠA MILIĆ - PROGRAM
Ova priča me je neodoljivo
podsetila na jedan događaj iz ranog detinjstva. Znate, bio sam
bolešljivo žgepče, pa me je mama svaki čas vodala kod lekara.
Prilikom jedne od tih poseta na klupi sam pronašao nekakav strip.
Sećam se, bio je to Komandant Mark, pa kako je bila prilična gužva,
stao sam da ga čitam. Kao što to ponekad biva, avantura me je
toliko ponela da sam jedva iščekivao da okrenem sledeću stranicu.
Zamislite moje razočaranje kad sam otkrio da je neko otkinuo
poslednjih nekoliko listova!
Slično sam se osetio i sa Natašinom
storijom. Tu je dobro postavljena pozornica i moćni likovi. Siva
eminencija iza tapaciranih vrata, neprobojna sekretarica kao glavni
protagonista, vremešni portir koji svašta znade, ministrova
ljubavnica prepuna tajni i, kao kruna svega, tajanstveni posetilac
koga elektronika ne prepoznaje. Napetost raste, sekretaričini snovi
su sve strašniji, uzbuđeno čekam šta će biti, kad najednom TRAS!
Prozaično razrešenje u tri rečenice deluje kao da je Nataša
satarom otfikarila priželjkivanu katarzu, baš onako kao što su
nedostajale poslednje stranice u onom davno pronađenom stripu.
Nažalost taj udarac nije onakav od
koga bride uši. Ne, to je sasvim obično, skoro svakodnevno
razrešenje. Šteta, priča je imala ogromne potencijale.
RADOSLAV SLAVNIĆ - MIJAZMA
Kad priču ove dužine pročitam u
dahu bez zapinjanja, zaključak se nameće sam od sebe - reč je o
dobro napisanoj i vešto vođenoj storiji, pa neću gubiti vreme na
hvalospeve talentu i spisateljskom umeću mlađahnog Slavnića, nego
ću izneti neke svoje impresije o njegovom delu.
Dakle, na osnovu ne samo ove priče,
već i na osnovu dosad pročitanog odlomka njegovog (prilično
impresivnog) opusa, mogu reći da je Raša hroničar ponora. Njegova
omiljena tema su truljenje i raspad, odnosno psihičko, fizičko,
moralno i sistemsko propadanje, pa su najbliže poređenje koje mi
pada na pamet dela Klajva Barkera. Dobro ne pobeđuje, dobrota je
slabost. Uvek ponovo i ponovo trijumfuju zlo i interes.
Heroji, vladari, medicinari, bolesti
i države, sve je to privremeno.
Samo senke opstaju. Samo senke
pobeđuju.
IVAN VUKADINOVIĆ - HAARP U DRUGOM
SVETU
Pošto je razjašnjeno da je ovo deo
romana, nezahvalno je odlomak analizirati kao priču, ali šta je tu
je... Ne moraju me svi voleti.
Posmatrano kao odlomak, ovo je
sasvim solidno izveden preokret sa nebrojenim mogućnostima, ali kao
priča ne funkcioniše na čak tri nivoa: strukturalnom, motivacionom
i emotivnom. Evo i zašto:
Nedostaju osnovni elementi priče:
uvod, zaplet i zaključak ili pančlajn. Tonom ravnim poput Aljaske
prepričani su vrlo uzbudljivi događaji, a da čitalac ne stiže ni
da uhvati dah. To može da funkcioniše u romanu, gde se svi navedeni
elementi nalaze na drugom mestu, ali za priču je ovakva struktura
neprihvatljiva. Kao drugo, junaci priče se jednostavno ušetaju u
vrhunski zaštićenu zonu pod patronatom američke mornarice. Šta su
oni? Vrhunski obučeni specijalci? Fanatični grinpisovski
diverzanti? Džihadovci? Bez odgovora na to pitanje priča je realna
taman koliko i bajke braće Grim. Možda bi odgovor na to pitanje
učinilo prihvatljivim i totalno odsustvo emocija kod glavnog junaka
u trenutku kad shvata da se našao u sasvim drugoj dimenziji ili
vremenu. Protagonistkinja je u to vreme uglavnom u besvesnom stanju,
pa nju možemo preskočiti. Može li iko zamisliti emocije nekoga ko
je najednom, bez ikakvog prelaza, odvojen od sveta koji poznaje?
Ovako istrgnuto iz konteksta, ovo
deluje poput holivudske pucačine. Siguran sam da se svi ovi
nedostaci mogu ispeglati u obimnijem delu, ali HAARP je zbirka priča,
pa samo tako mogu i da posmatram svako pojedino delo.
JOVAN RISTIĆ - HAARP I DRUGE PRIČE
Priča vrlo brzog tempa i laka za čitanje. Poseduje onu nedefinisanu čaroliju koja nagoni čitaoca da prosto guta stranice. Nikakvo čudo što je odabrana za naslovnu priču zbirke. Prava mala enciklopedija Teorija Zavera.
Radi se o sjajnoj storiji, s
likovima koje smesta mogu identifikovati među svojim poznanicima,
naročito Mrvicu i Bebu (posebno me zabavilo povezivanje imena Tamara
sa klubom "Leila") i sa slikovitim opisima mesta i predela
kroz koje "ekspedicija" prolazi.
Dvostruki preokret na kraju je pravo
malo otkrovenje.
Odlično!
(Nastaviće se...)
Нема коментара:
Постави коментар