Jedan pogled na "HAARP" - Deo prvi

PAVLE TEOFILOVIĆ - MESO

Duhovita i fino napisanoj priča Nisam siguran koliko je ova priča storija o teoriji zavere. Pre bih rekao da se radi o urliku pobune protiv virtuelne stvarnosti koja sve više postaje esencija života savremenog čoveka. Neodoljivo me podseća na naslov Pavlovog romana "Tehno vilajet" (koji nisam čitao, pa se asocijacija odnosi samo na naziv dela). Iako izvedbeno ne spada u sajberpank, tematski se savršeno uklapa u tematiku (nekadašnjeg) njuvejva.

TAMARA LUJAK - SEMENIŠTE

Ovo je do pred sam kraj divno napisana priča. Tamara me je s neobičnom lakoćom uvela u jedan alternativni bajkoviti svet, bez mnogo suvišnih detalja. Kako priča odmiče, sve je očigledniji ženski rukopis, uz obilje emocija. Pravo zadovoljstvo za čitanje.

Nažalost, u finišu se priča neočekivano ubrzava sve do neuverljivog završetka, kao da je u finale na silu ubačen elemenat teorije zavere.

Ne mogu da se otrgnem utisku da bi ovo bila sjajna bajka da je barem dvostruko duža, čime bi se kompenzovala neuverljivost završnice.

NATAŠA MILIĆ - PROGRAM

Ova priča me je neodoljivo podsetila na jedan događaj iz ranog detinjstva. Znate, bio sam bolešljivo žgepče, pa me je mama svaki čas vodala kod lekara. Prilikom jedne od tih poseta na klupi sam pronašao nekakav strip. Sećam se, bio je to Komandant Mark, pa kako je bila prilična gužva, stao sam da ga čitam. Kao što to ponekad biva, avantura me je toliko ponela da sam jedva iščekivao da okrenem sledeću stranicu. Zamislite moje razočaranje kad sam otkrio da je neko otkinuo poslednjih nekoliko listova!

Slično sam se osetio i sa Natašinom storijom. Tu je dobro postavljena pozornica i moćni likovi. Siva eminencija iza tapaciranih vrata, neprobojna sekretarica kao glavni protagonista, vremešni portir koji svašta znade, ministrova ljubavnica prepuna tajni i, kao kruna svega, tajanstveni posetilac koga elektronika ne prepoznaje. Napetost raste, sekretaričini snovi su sve strašniji, uzbuđeno čekam šta će biti, kad najednom TRAS! Prozaično razrešenje u tri rečenice deluje kao da je Nataša satarom otfikarila priželjkivanu katarzu, baš onako kao što su nedostajale poslednje stranice u onom davno pronađenom stripu.

Nažalost taj udarac nije onakav od koga bride uši. Ne, to je sasvim obično, skoro svakodnevno razrešenje. Šteta, priča je imala ogromne potencijale.

RADOSLAV SLAVNIĆ - MIJAZMA

Kad priču ove dužine pročitam u dahu bez zapinjanja, zaključak se nameće sam od sebe - reč je o dobro napisanoj i vešto vođenoj storiji, pa neću gubiti vreme na hvalospeve talentu i spisateljskom umeću mlađahnog Slavnića, nego ću izneti neke svoje impresije o njegovom delu.

Dakle, na osnovu ne samo ove priče, već i na osnovu dosad pročitanog odlomka njegovog (prilično impresivnog) opusa, mogu reći da je Raša hroničar ponora. Njegova omiljena tema su truljenje i raspad, odnosno psihičko, fizičko, moralno i sistemsko propadanje, pa su najbliže poređenje koje mi pada na pamet dela Klajva Barkera. Dobro ne pobeđuje, dobrota je slabost. Uvek ponovo i ponovo trijumfuju zlo i interes.

Heroji, vladari, medicinari, bolesti i države, sve je to privremeno.

Samo senke opstaju. Samo senke pobeđuju.

IVAN VUKADINOVIĆ - HAARP U DRUGOM SVETU

Pošto je razjašnjeno da je ovo deo romana, nezahvalno je odlomak analizirati kao priču, ali šta je tu je... Ne moraju me svi voleti.

Posmatrano kao odlomak, ovo je sasvim solidno izveden preokret sa nebrojenim mogućnostima, ali kao priča ne funkcioniše na čak tri nivoa: strukturalnom, motivacionom i emotivnom. Evo i zašto:

Nedostaju osnovni elementi priče: uvod, zaplet i zaključak ili pančlajn. Tonom ravnim poput Aljaske prepričani su vrlo uzbudljivi događaji, a da čitalac ne stiže ni da uhvati dah. To može da funkcioniše u romanu, gde se svi navedeni elementi nalaze na drugom mestu, ali za priču je ovakva struktura neprihvatljiva. Kao drugo, junaci priče se jednostavno ušetaju u vrhunski zaštićenu zonu pod patronatom američke mornarice. Šta su oni? Vrhunski obučeni specijalci? Fanatični grinpisovski diverzanti? Džihadovci? Bez odgovora na to pitanje priča je realna taman koliko i bajke braće Grim. Možda bi odgovor na to pitanje učinilo prihvatljivim i totalno odsustvo emocija kod glavnog junaka u trenutku kad shvata da se našao u sasvim drugoj dimenziji ili vremenu. Protagonistkinja je u to vreme uglavnom u besvesnom stanju, pa nju možemo preskočiti. Može li iko zamisliti emocije nekoga ko je najednom, bez ikakvog prelaza, odvojen od sveta koji poznaje?

Ovako istrgnuto iz konteksta, ovo deluje poput holivudske pucačine. Siguran sam da se svi ovi nedostaci mogu ispeglati u obimnijem delu, ali HAARP je zbirka priča, pa samo tako mogu i da posmatram svako pojedino delo.

JOVAN RISTIĆ - HAARP I DRUGE PRIČE

Priča vrlo brzog tempa i laka za čitanje. Poseduje onu nedefinisanu čaroliju koja nagoni čitaoca da prosto guta stranice. Nikakvo čudo što je odabrana za naslovnu priču zbirke. Prava mala enciklopedija Teorija Zavera.

Radi se o sjajnoj storiji, s likovima koje smesta mogu identifikovati među svojim poznanicima, naročito Mrvicu i Bebu (posebno me zabavilo povezivanje imena Tamara sa klubom "Leila") i sa slikovitim opisima mesta i predela kroz koje "ekspedicija" prolazi.

Dvostruki preokret na kraju je pravo malo otkrovenje.

Odlično!

(Nastaviće se...)