Prvo mesto na „Belegovom“ konkursu „Greška prema prirodi“

NADA

Negde u vremenu i prostoru postoji beskrajna dvorana sred koje u nepravilnom nizu promiče grupa plesača i drži se drevnih taktova. U sredini je igrač odeven u najsjajniji kostim i samim svojim postojanjem odvraća ostatak družine od napuštanja podijuma. Ostali kruže oko njega po strogim pravilima, nijednog trenutka ne gubeći korak.

***

Nebo nije iskričavo plavo, niti je tamni baršun letnjih noći. Boja mu više nije čak ni sivo olovo kao pred snežne oluje.

Onakvo je kakvim ga ljudske oči još nikada nisu videle.

Crno kao antracit.

Na nebeskom svodu nema blistave sunčeve kugle. Do tla ne dopiru čak ni najslabiji prigušeni sunčevi zraci. Nema ni meseca ni zvezda.

Samo crno nebo. Crno kao ebonit.

U toj tami pogled ne dopire daleko, a poznato je da je svet oduvek dopirao do tačke dokle ga pogled prati. Jer misao uvek ide za pogledom, za sluhom ili dodirom.

Ali sluh registruje samo jezivo hujanje vetra koji se provlači kroz razorene gradove i krckanje dogorevanja jedne civilizacije.

Ako sluha još uvek ima.

Dodir je hladan ili vreo. Hladan kao srušeni kamen. Vreo kao požar. Hladan kao lešine. Vreo kao istopljeni čelik

Ako dodira još uvek ima.

Izgleda kao da Čoveka nikad nije bilo. Samo još ponegde tinjaju plamičci, slabašni ostaci sveobuhvatnog ognja. Bacaju avet svetlosti na grotesku civilizacije.

Kamen i zemlja ipak pamte – Čovek jeste postojao.

Čovek se sagao i podigao je batinu. Čovek je kamen pretvorio u sečivo. On je zapalio vatru i istopio metal. Čovek je zamahivao mačem. Ugalj i sumpor je pretvorio u barut i stvorio je vojske.

I Čovek je rastao i rastao i rastao...

Ruke su mu ojačale. Dobio je snagu da uništava.

Da uništi sebe...

I sada...

Izgleda kao da Čoveka nikad nije ni bilo.

Samo jezivo hujanje vetra koji se provlači kroz razorene gradove.

A Planeta ?

Igra svoju igru u vremenu i prostoru prateći drevne taktove i kruži elipsastom putanjom oko sunca.

Pleše kako je to oduvek i činila.

Sa Čovekom, ili bez njega.

Ali...

Zašto se priča zove Nada?

Sve je igra, sve je krug.

Neko je priču ispričao...

Možda je nešto naučio...

***

Uokolo, dokle god postojanje doseže, planete plešu i disciplinovano drže korak.

Izvor :   belegbg