KAURINOVA KLETVA - DVADESET PRVO POGLAVLJE

KAURINOVA KLETVA

Alida je ušla u prostoriju kao da nije ni izbivala. Majka je završavala čaj, pa je umornim koracima prišla stolici i sela za sto na kome su već bile postavljene dve porculanske šoljice pokraj tanjira sa kolačićima. Namestila je kosu, a potom duboko uzdahnula dok je majka nalivala topli napitak.

- Je li gotovo? - Majčin glas nije pokazivao nikakve osećaje.

- Jeste majko. Devojka je mrtva i policajac je neutralisan. - Odgovorila je kratko

- Neutralisan? Misliš mrtav?- Majka je ponekad zaista preterivala. Mora joj reći.

- Ne, majko, znaš da mrzim bezrazložno ubijanje. Zarazila sam ga i nikada više neće ući u snage

reda, ali postoji nešto drugo, mnogo gore od toga.

Majka nije odgovorila. Odložila je laganim pokretom posudu za čaj i sela za sto posmatrajući je bezizražajno. Tišina je najednom postala preteška.

- Majko, ličim li ja na Suadu? - Majka ju je začuđeno pogledala.

- Pljunuta si ona, kćeri. Kao sestra da si joj. - Baš ono čega se i bojala.

- Jasmin je živa. - Rekla je to kao da se oslobađa strašnog tereta. Majka je zalelekala i ispustila šoljicu koja se, udarivši o ivicu stola, zatim o pločice na podu, razbila u paramparčad. Tužno joj je bilo posmatrati kako se najednom sva majčina odlučnost, po kojoj je bila čuvena, topi kao maslac kraj vatre. Jedno vreme je ponovo zavladala tišina, a zatim majka vrlo sporo i neodlučno podiže zamagljeni pogled.

- Samo nam je još to trebalo posle sveg zuluma koji je tvoj muž učinio.

- Pusti to sada majko. Govorim ti o belaju za koji on nikada neće saznati.

- Šta si uradila? - Pitanje koje je očekivala.

- Šta sam mogla da uradim? Kaurinova kletva kaže da je drugi put ne možemo ubiti. Prepustila

sam je Brankici. Najzad, Jasmin i ne zna ko je.

- Ne zna? Pa kako ti znaš? - Majka je zvučala ljutito.

- Ona sanja. Opisala je svaki prokleti detalj one noći kada je muž ubio Suadu...

- Neka je Alah milostiv. Uzalud mi pogibe sestra! Ne možeš prevariti proroka, Sestrinstvu dolazi

kraj. - nervirala ju je teatralnost u majčinom glasu.

- Smiri se majko. Brankica zna kako se postupa sa devojkama i držaće je daleko od imanja.

Nadala se da će uspeti da smiri majku.

- Možda... A možda i ne... - prizvuk straha u majčinom glasu je bio zarazan. - Niko ne sme

znati da je živa, čuješ li kćeri... NIKO! - posle toga nastade tišina, pa je majka najzad tiho upita:

- Ko je ona? Znam li je? - činilo se kao da je radoznalost prevladala očaj.

- Znaš... Azrina učiteljica... Ona o kojoj ti je pričala... - Valjda će se smiriti.

- Aj,aj,aj... Krv zove krv... Zato znači... - Majka nije završila rečenicu i spustivši pogled. Zatim

podiže oči i tužno je pogleda.

- Za ovo postoji samo jedno rešenje. - Nije joj se dopao ludački sjaj u njenim očima. Ne, nije valjda ozbiljna! Ovo u njenim očima je baš ličilo na začetak ludila.

- Da se nisi usudila! Azrica je sve što imam! - bila je sposobna da to učini.

- Kćeri moja... Kćeri moja... - Majka je počela da cmizdri. Alida nije više nalazila ništa čime bi

je mogla umiriti. U svakom slučaju nije joj verovala. Moraće biti oprezna sa njom i dobro paziti na kćer. Odložila je šoljicu i bez reči je napustila prostoriju. Bila je sigurna da se majka potpuno izgubila u starim pričama. Sumanuto pravilo o imenima. Zbog arhaičnih običaja, još iz turskih vremena, deca su dobijala besmislena imena koja su se kroz vekove ponavljala. Niti je Jasmin bila kriva za svoje ime, ni Azra. Jednostavno je bio njihov red da ponesu određeno ime i to je sve. Kaurinova Kletva! Zbog nje je njihova porodica izgubila pravo da vodi Sestrinstvo. Mrzela je i samu pomisao da Sestra Anastazija nosi prsten koji pripada njoj! Za trenutak se pokolebala kad se setila Jasmininog porekla. NE! Pravi naslednik prstena je ONA. Jasmin je sada kurva koja se nikada vratiti neće iz pustoši Novog Beograda. Zašto je nije zadavila kad ju je prvi put srela? Je li moguće da se i sama boji Kaurinove Kletve? NE! Bolje je ovako, nek' kučka bude drolja, neka nikada niko ne pomisli da je ikada bila vredna titule! Jer Anastazija nikada, baš nikada neće biti Aginica. Prsten je nosila zahvaljujući staroj legendi koja se okončava i uskoro će joj ga predati. Kada je tetku ubio muž, prsten je izgubio nosioca, ali nikada nije prestao da doziva Aginicu. Krug je zatvoren, dragoceni kamen će postati njen. Samo jedna porodica ima pravo da ga nosiš Anastazija je uzurpator kojeg će sa zadovoljstvom satrti.

Mnogo je propatila, i mnogo uradila. Razočarenje za razočarenjem celoga života. Od majčinih priča da je princeza, do bolnoga saznanja da to neće biti. Udala se za budalu i njegovi ispadi su blatili porodicu. Kao vrhunac kazniše je poslom koji su svagda obavljale plaćene ubice...

Nema više ničega čime mogu ucenjivati njihovu porodicu, a nagradu je zaslužila zbog svega što je učinila. Ona će je dobiti, ali nagradu će dobiti i šejtan od advokata. Jasmin je trebalo ubiti u kolevci zajedno sa sestrom. U ta mračna vremena tek je dete bila, ali dobro se sećala koliko se Milojković gurao da se baš on pobrine za neželjeni nakot. Sećala se dana kad se vratio i primio novac tvrdeći da Sestrinstvo više ne treba da brine. Sećala se i majčinog lica kada je odlučeno da dvadeset godina prsten ne nosi Aginičina krv. Zadrhtala je na tu pomisao. NE! Jasmin se neće vratiti, ne može se vratiti, iako je živa. Pod utiskom tih misli prišla je telefonu i okrenula poznati broj.

- Alida je... Da, stigla sam... Imam jedan posao za tebe... Nije to, to sam uradila... Naravno, tarifu ne menjamo... Ah, da... Trebalo bi posetiti advokata Milojkovića...Ma ne... Samo polako, bez žurbe... Tradicionalno...