KAURINOVA KLETVA - DEVETNAESTO POGLAVLJE

MAMA SE VRATILA

Već idućeg jutra nastala je užurbanost i baka je naredila da dovedem Srnicu u štalu.Kada sam shvatila da želi da je upregne u teška kola koja su jedva vukle dve snažne kobile, gotovo sam pobesnela. Setivši se, ipak, šta je baka učinila za mene i Srnicu oćutala sam to skrnavljenje. Moja kobila je od samog početka imala ozbiljan otpor prema baki. Nevolja je počela kada je pokušala da namesti amove. Životinja je naglo odskočila i gotovo me srušila vukući povodac i duboko usecajući šiljke u sopstveni vrat. Baku je opiranje gadno naljutilo i šiba se naglo i besno obrušila na Srnicine bokove. Bilo je to surovo šibanje i kobila je urlala od bolova, pa sam se bacila između njih i usput i na mene pade jedan žestok ujed korbača.To je zaustavilo baku i privukla sam preplašenu životinju do rude od kola. Kobila je drhturila i krvarila iz nekoliko dubokih posekotina, ali moj ju je dodir smirivao. Mazila sam je gde je najviše volela i po lagodnom meškoljenju znala sam da joj prija. Kad sam se uverila da se životinja umirila, lako sam postavila amove. Srnica se krotko podmetala, pa je čak počela i da vrcka zadovoljna mojom pažnjom. Čim je uprezanje završeno, počela je nestrpljivo da struže nogama. Baka je sa nevericom posmatrala kobilino ponašanje i najzad je progovorila :

- Neka sam prokleta ako sam ikada u životu čula za nešto slično. Drago mi je što nismo prodali

ovo ludo stvorenje.

Popevši se na kola kraj mene baka lagano ošinu Srnicu kajasima na šta je ona nenadano lako povukla teška kola. Opuštenim kasom, kao da ne vuče onakav teret, kobila nas, vođena sigurnom rukom moje bake, odvela do šumice u kojoj sam učestvovala u skupljanju iglica određene vrste četinara i branju retke, ali lako prepoznatljive trave, koje je tamo bilo u izobilju. Posle smo se odvezli do močvare i tu nastade sledeća nevolja. Srnica je prepoznala mesto i nije bilo tog boga da je natera da uđe među trstike. Najzad smo je ostavili tamo i pošle pešice da skupljamo cvetove lokvanja, močvarno korenje i skrivene plavičaste pečurke koje su se mogle pronaći samo na severnoj strani istrulelih debala.

Našavši kola gde smo ih i ostavili, vratile smo se kući i čim sam ljubimicu ispregla i zatvorila, pošle smo u laboratoriju.

Sledećih dana sa Srnicom nisam provodila mnogo vremena. Nahranila bih je, kratko se poigrala sa njome i zatim se vraćala na posao u laboratoriji. Baka je tih dana pripremala napitke mračne vrste, kombinacije sa hipnotičkim svojstvima, čak i one namenjene zamračivanju uma, pa i neke ljubavne napitke. Posle par dana baka je bila najzad zadovoljna. Nisam imala nikakvu zamisao o tome šta planira sa zlokobnim smesama, ali bila sam vrlo sretna posle čestitki zbog pokazanog uspeha.

Posle napornog perioda vratila sam se dugim lutanjima. Priljubljena uz Srnicina leđa sa vetrom u kosi,gotovo po cele dane jezdila bih unaokolo. Ponekad bih učestvovala u klinačkim trkama i pratio me glas da sam na svojoj životinji nepobediva. Sa lakoćom bih ostavljala svakog protivnika koji bi se usudio da me izazove. Dani su prolazili lagodno i bila sam sve zadovoljnija, potpuno zaboravljajući majčin odlazak. Moja Srnica je imala terapijsko delovanje na mene i dani druženja su lagodno prolazili.

Uskoro smo na imanju dobili prvog gosta posle dugo, dugo vremena. Pretrnula sam saznavši za tu novost, ozbiljno strepeći zbog Srnice. Nisam znala kako će prihvatiti ičije upravljanje osim mojega. Baka me je brzo razuverila i otklonila moje strahove, govoreći mi da tu ludu kobilu ionako, izuzev mene, niko ne može da obuzda. Poznavala sam našeg gosta inspektora Radojkovića. Plašio me je još od vremena kada sam ga prvi put videla, a tako odeven u ležernu letnju odeću u punoj nakaznosti je pokazivao kako je stekao nadimak “orangutan”. Ispod obrijane brade, od sredine vrata kao tamna linija nastavljala se grozna kosmatost, primetna i na nakaznim šakama. U raskopčanoj košulji bio je slika i prilika zveri po kojoj su ga nazivali. Bio je ogroman čovek, nezgrapnog hoda i predimenzioniranih udova, a pri tome još i neprijatnog i agresivnog ponašanja. Baka je uprkos vidljivoj odbojnosti, insistirala da se strpim dok je ovde i budem ljubazna prema njemu, jer policajčevo prisustvo nije slučajno, da bi najzad poverljivo rekla:

- Imanje koje naslediš neće biti ova bruka koju vidiš. Kako ono zoveš svoju ludu kobilu? Srnica,

je li? Vidiš tvoja Srnica će uskoro imati društvo.

Već sledeći dan baka je otišla poslom negde van Enklave. Bila sam ubeđena da je otišla da poseti mamu i bezbrižno sam se posvetila Srnici. Ponekad bi jurili preko brežuljaka ili livada, ponekad bih sa ostalom decom lagano kaskala kroz centralni deo naselja i bila sam ponosna na mezimčetovo odmereno ponašanje Sve ređe sam učestvovala u trkama jednostavno zbog toga što više niko nije želeo da se suprotstavi mojoj kobili. Ponekad bi neka uobražena devojčica sa velikih farmi dovodila novu i besnu ždrebicu prepuna nade, pa ipak bi svaka od njih ostajala u oblaku prašine,kašljući i proklinjući.

Miljenicu sam redovno kupala i negovala i bilo je nemoguće naći lepšu životinju u celoj Enklavi. Imala je jednu meni dragu osobinu koja bi je na bilo kojoj drugoj farmi učinila potpuno bezvrednom. Nikome osim mene nikada nije dozvoljavala ni da je dodirne, a kamoli da je pojaše.

Te sam vrele letnje večeri provodila u Srnicinom odeljku i igrale bi se do duboko u noć. Dahtala je pod mojim milovanjima prepuna sreće. Već odavno nisam koristila ni bič ni mamuze i redovno sam je negovala kremama koje sam sama spravljala. Srnicino telo bilo je glatko i meko na dodir. Ali ispod te nežne površine koju bih osećala pod dlanom, podrhtavali su snažni mišići.

Treći dan baka se vratila dovodeći tri veoma mlade kobile. Neprestano su nestašno vrckale bi i glasno se kikotale kad god bi ih baka pomazila. Bile su nemirne i luckaste. Lično sam se potrudila da njihovi obroci budu pripremljeni po svim tradicionalnim metodama Sestrinstva. Nove, još neistrenirane životinje oduvek su tretirane sa posebnom pažnjom. Te noći sam od bake naučila postupak sapinjanja kobila, pa sam tek potom pospano obišla Srnicu, koja se tužno oglasila. Primetila sam da baka sedi sa gostom premećući papire iz kojih je orangutan nešto prepisivao u notes. Iduće jutro je gost otputovao.

Sledeće nedelje baka je bila zauzeta oko vaspitavanja novih životinja i nije bilo druge nego da poslove oko izrade potrepština za negu kobila u laboratoriji ja obavljam. Izrađivala sam rastvore za injekcije, smese koje su trebale zavisno od trenutka, pa sam bila sve češće prinuđena da koristim već zaboravljenu sveščicu ispunjenu bakinim sitnim krasnopisom detaljno opisanim drevnim receptima. Umorna od obaveza zapustila sam svoju kobilu. Čak ni dok sam je hranila nisam imala ni volje ni vremena da se zadržim duže od vremena potrebnog da ubacim obrok u odeljak. Brinula me Srnicina sve očiglednija deprimiranost, ali nisam imala vremena da se tom problemu ozbiljnije posvetim. Kada je baka i drugi put otišla u nabavku sve je ostalo na meni: trening mladih kobila, nega i davanje lekova, hranjenje...

Kasno noću bih se rušila u krevet i umirala, da bih svako sledeće jutro vaskrsavala i kao robot započinjala isti omrznuti redosled. Kada je baka dovela nove ždrebice, toliko životinja je zahtevao celodnevni rad. Srnica je bila ljubomorna i neuravnotežena, posebno kada bih se bavila mladim kobilama. Lupala je ogradu odeljka i vrištala.

Posle nedelju dana paklenog tempa, baka je unajmila troje radnika sa okolnih imanja. Iskusne žene su munjevito obavljale poslove za koje je meni trebao po ceo dan i najzad sam mogla da se posvetim ljubimici.U početku je bila nadurena i nije bilo načina da joj se dodvorim. Okretala je glavu od mene, na sva milovanja bi joj se telo krutilo ili bi se jogunasto izmicala, bombone je odbijala, pa bi i one koje bih joj silom strpala u usta smesta bi ispljunula.

Danima je trajala njena pobuna i moji zaludni pokušaji da je odobrovoljim. Kad sam jedne večeri zlovoljno krenula ka izlazu iz odeljka razmišljajući o bakinom savetu da je pošteno išibam, kobila poče da zavija poput psa, pa sam se okrenula prema njoj. Naslonjena na zid odeljka tresla se celim telom i za trenutak sam pomislila da je bolesna. Kad sam se zabrinuto vratila do nje životinja je najednom počela trljati lice o moje čizme. Dodir moje ruke kao da ju je prepao i trgla se kao ošinuta. Onda se krupne vlažne oči podigoše ka meni i počela je nesigurno igru sa prstima. Mirno sam se prepustila nežnim usnama i kobila je sklopila oči igrajući se. Gledala me je tužno , pa sam počela da je milujem i uzdrhtala je. Naš savez je opet bio uspostavljen i Srnica mi je oprostila moj greh,kao što će oprostiti i sledeći, onaj što ću ga počiniti zbog taštine koju sebi nikada neću oprostiti.

Isto veče mama se vratila na imanje. Bila sam u Srnicinom odeljku i baš kao i svako drugo veče posvetile smo se našim omiljenim igrama, nezainteresovane za ceo svet . Kada sam čula da se vrata odeljka otvaraju besno sam se okrenula misleći da je neka radnica zalutala, da bih tamo poput duha ugledala majku. Stajala je na ulazu i ni danas sa sigurnošću ne mogu reći da li je plakala ili se smejala. Batalila sam kobilu da bih se bacila u mamin zagrljaj.

Dugo ostadosmo bez reči, čvrsto pripijene.