KAURINOVA KLETVA - SEDMO POGLAVLJE

MAMA ODLAZI

Nikad me niko neće uveriti da baka nije potajno smerala da iskoristi neki povod za svoje planove i da joj događaj koji se to jutro desio nije dobro došao. Iluzorna je i sama pomisao da se sve desilo potpuno slučajno. Probudila me je buka na dvorištu i kad sam izvirila kroz prozor videla sam da baka i otac o nečemu žestoko raspravljaju nasred imanja. Nejasno su do mene dopirale uzbuđene i preglasne reči moga oca koji je pominjao nekog policajca i isterivanje stvari na videlo. Smirene bakine reči su bile toliko tihe da nisam razumela ni reč, ali je bilo očito da pokušava da umiri oca. Trenutak potom on ju je odgurnuo, a u njenim rukama se najednom stvorila kamdžija i surovi udarci su iznenada počeli da padaju preko očevoga tela. Posle nekoliko odmerenih udaraca nogom izvedenih po njegovom međunožju, tata je nauznak pao u prašinu, a baka je nastavila da ga šiba ne hajući za neizdržljivo vrištanje. Najzad je mama, očito tek probuđena, dojurila iz kuće sva bunovna, pa je besno istrgla kamdžiju iz bakinih ruku. Odvukla je oca u njihovu sobicu i to je bilo sve.

Dobra stvar u svemu tome je bilo što posle toga dugo nije izlazio iz kuće i mogla sam sasvim bezbedno da se posvetim kobili sa kojom sam u bakinom društvu provodila mnogo vremena. U to vreme smo još živeli od bakine ušteđevine, što joj je apsolutno davalo za pravo da nikome ne dozvoljava da se raspituje o našim celodnevnim odsustvovanjima. Uostalom, mama ionako nije izlazila iz tatine sobe gotovo po čitav dan, pa je naša mala tajna bila sasvim bezbedna. Međutim, tada je još bilo prerano za razmišljanje o posledicama događaja, jer sam se strašno bojala da moja kobila nije uginula u toku noći.

Kada su se mama i tata povukli, sa bakom sam otišla do prostorije u kojoj se krila naša tajna. Životinja je, mada još uvek bez svesti, sasvim ravnomerno disala. Na moje iznenađenje svi grozni otoci sa njenoga tela su nestali i baka mi je objasnila da je to zasluga Rebekine masti.Rekla je i to da se zbog toksičnosti belih gljivica od kojih je pripravljena nipošto ne sme koristiti češće od jednom mesečno. Objasnila mi je i sastojke vučjeg melema koji je uvek sledeća faza lečenja posle osnovne terapije. Tada još nisam ni bila svesna da je time počela moja diskretna obuka. Baka nije više imala nade da će se mama ikada vratiti normalnom životu i bez obzira na moje rane godine počela je da mi prenosi znanje. Dala mi je teglicu i objasnivši mi kojim se redom mast utrljava u kožu, prepustila mi je nanošenje melema na besvesnu životinju.

Osećaj kobilinog čvrstog tela pod dlanovima mi je godio. Ograničena zabranom koju je mama nametnula zbog tatinih strahova, ja nikada nisam imala priliku da se posvetim nekoj pristojnijoj životinji. Naše dve ružne kobile nisu bile ni nalik ovom plemenitom stvorenju koje sam dodirivala. Glatke mišice koje su se ugibale pod mojim rukama ispunjavale su me sve dotad nedoživljenim uzbuđenjem a čudesna toplota nepomičnog tela prožimala me je prijatnim žmarcima. Utrljavala sam joj melem u kožu radosno i toliko detaljno da je baka povremeno morala da me opominje da nema potrebe za tolikim količinama. Dok sam ja mazala to predivno telo, baka je pripremala bočicu i špric objašnjavajući mi funkciju tetalpana koji je juče dala kobili, a da je ovo što priprema istovremeno i sedativ koji će je održati u snu, ali i kompleks sastojaka koji će joj vratiti snagu. Dok mi je detaljno objašnjavala sastojke đavolje čorbe, kako se tamna tečnost nazivala, gurnula mi je špric u ruku. Nisam očekivala nešto tako i malo sam zadrhtala, međutim baka mi je polako objasnila davanje injekcije i time mi bespogovorno dala do znanja da ću to učiniti, svidelo se meni ili ne. Tada sam prvi put, istina nevešto, nekom ubrizgala u krvotok jedno od čudesnih sredstava kojima je Sestrinstvo vekovima održavalo osetljivu poziciju u kojem se nalazilo, Kada sam to obavila baka mi je rekla da je potrebno vezati kobilu ,da ne pokuša beg ukoliko se osvesti i ne osloni se na povređenu nogu. Ukoliko bi se to dogodilo moglo bi doći do nepopravljivih povreda i kobila više ne bi bila upotrebljiva, pa bi morala biti zaklana. Prestravljena tom mogućnošću, počela sam smesta vezivati životinju jakim kožnim trakama ugrađenim u sam sto na kome se nalazila, tako da joj je svaki, pa i najmanji pokret bio potpuno onemogućen. Zatim sam joj povezala oči, a baka je potom sa stalka za infuziju uklonila prekrivač i okačivši bocu izvađenu iz ormarića pokazala mi je kako se sistem povezuje na krvotok. Sa time je naš posao za taj dan bio gotov i vratile smo se u kuću.

Sledećih dana smo baka i ja svakodnevno u potpunoj tajnosti odlazili da negujemo predivnu i na moju žalost još uvek nepokretnu kobilu, koja je sve vreme spokojno spavala omamljena redovnim porcijama đavolje čorbe. Rane od šibanja su se brzo zaceljivale, a baka mi je potanko objašnjavala kako lako mogu da procenim zarastanje slomljene kosti.

Istovremeno, vidljivo je počela da besni zbog novonastalog haosa. Kuća je bila u neredu, obedovali smo splačine i mamini burni dolasci iz nabavke su sve češće bili uzrok žestokih svađa između nje i bake. Naime, mama je stalno donosila sve veće količine rakije koja je u njihovoj sobi munjevito nestajala. Istovremeno je iza kuće rasla gomila praznih flaša koje je baka gledala sa sve ozbiljnijim negodovanjem.

Što se mene tiče, nije mi smetalo, jer je u to vreme već počela da me odvodi u močvaru gde smo skupljale raznoliko bilje. U laboratoriji, mome novom otkriću , koju mi je baka pokazala u jednoj od prostorija, upotrebljavali bi skupljene sastojke da bi pravili lekove potrebne za oporavak povređene životinje. Polagano sam ulazila u tajne za koje su drugim članicama naše male zajednice bile potrebne decenije, a da to nisam, onako prepuna poleta, ni osetila. Baka je imala tajni plan koji je precizno sprovodila, a ja sam potpuno zaslepljena strašću prema novostečenoj dragocenoj ljubimici bila potpuno predana svemu što bi baka isplanirala.

Polako je isticala treća nedelja od otkrića u močvari, i tek mnogo kasnije sam razumela da oporavak kobile nije zahtevao neprekidnu omamljenost. Za baku je ona bila samo dobar objekat na kome mogu usavršiti medicinske veštine, koje su tada već vrtoglavo uznapredovale. Držala ju je neprestano pod dejstvom sedativa da eventualne nepredviđene reakcije životinje ne bi pokolebale moje krhko samopouzdanje, međutim tada sam već bila toliko sigurna u sebe da je baka odlučila da joj toga dana ne ubrizgamo đavolju čorbu.

Možete li zamisliti nestrpljenje što me je prožimalo celoga dana, koje me je sprečilo da razložno shvatim događaje koji su sledili. Najpre su se pojavile Sestra Anastazija i tri članice Visokog Saveta, da bi posle njihovog dolaska i mama prilično vremena provela u bakinoj sobi odakle je izašla plačući. Negde pre večere još su dva posetioca, oni neljudski, tihi radnici obezbeđenja da bi i oni porazgovarali sa njima.

Iste noći probudila sam se na nežni dodir kojim me je mama pomilovala .Bila je uplakana i rekla mi je da je jedno vreme neću videti. Primljena je na posao u bolnici u nekom, meni nepoznatom i dalekom gradu, koji je bio toliko daleko od Enklave, da je bilo nemoguće i zamisliti toliko prostranstvo. Milujući me blago po kosi nežno se oprostila. Ne znam zašto, ali tada sam osetila jaku potrebu da joj odam tajnu. Pogledala me je pomalo začuđeno i zamolila me je da joj pokažem kobilu. Tako smo se te čarobne noći, moja majka i ja, kao dve zaverenice, sasvim tiho išuljale iz kuće krijući se i od oca i od bake, pa smo se kriomice prišunjale do objekata koji sve do tog moga pronalaska uopšte nisu bili korišteni.

Strepela sam kako će reagovati, znajući za mamin odbojni stav prema jahaćim životinjama, ali pri samom ulasku u prostor popunjen pregradama najednom je zastala i osvrnula se polako oko sebe. Pomislila sam da će reći nešto o besmislu toga mesta, ali ona je sve vreme ćutala.Podigla sam pogled na majčino začuđeno lice i shvatila da ona više ne plače. Pogled joj je bio ispunjen nostalgijom i oči su joj jasno blistale prepoznavanjem toga mesta. Nakon kratke pauze sama je krenula ka prostoriji gde je kobila bila smeštena. Kao i baka, dobro je poznavala ovo mesto. Upalila je svetlo i polako je, sa ustezanjem, prišla životinji. Ožiljci su se jedva nazirali i telo joj je prosto blistalo. Mamin pogled nije odavao ni ljutnju ni prezir. Oči su joj bile prepune divljenja. Prišla je kobili i pomilovala je nežno po bedrima.

- Sama si joj lečila povrede ? - Upitala me je tiho.

- Uz bakinu pomoć, ali umem da napravim gotovo sve preparate koje sam koristila. - Ponosno sam joj odgovorila.

- Divna životinja.- Dok je to govorila skinula je povez sa kobilinih očiju. Zaustila sam da vrisnem da to ne čini, ali sam oćutala ponesena čarolijim trenutka. Potpuno neočekivano shvatila sam da su oči te životinje otvorene. Ogromne tamne oči su se uplašeno rastvorile i pokušavala je da se otrgne. Mama ju je smirila nežnim milovanjem po glavi. Dugo ju je zadivljeno posmatrala bez ijedne reči. Najednom se okrenula ka meni.

- Nikada nemoj pomisliti da te ne volim. Možda je baka u pravu i možda sam se povela za tvojim ocem, ali ti si mi oduvek bila jedina prava sreća u životu. Kaži mi, želiš li zaista da zadržiš ovu lepoticu ?

- Nikada ništa nisam želela više – Odvratila sam kao iz topa. Opet joj je duboka tuga naterala suze u oči.

- Zadrži je onda. Ne znam šta će tvoj otac reći, ali to više nije ni važno. Njegova je propast već davno započela. Ja sam kriva, nisam nikada htela da bude kao ostali muškarci u Enklavi. Volela sam ga kao samu sebe i to je bilo moje prokletstvo. Mislila sam da ću biti shvaćena, nadala sam se da će ceniti što sam se odrekla života pokušavajući da mu ugodim. Zahtevi su postajali svakim danom veći, nezadovoljstvo sve dublje, sukobi sa bakom i Sestrinstvom sve nepremostiviji. Otac je Sestrinstvo

shvatio kao uzbudljivu igru. Ali sada moram sama da počistim nered koji je ostavio za sobom. Niko to neće uraditi umesto mene... Pa ipak... Ne znam kada je počeo da očajava... Ne znam...

Ispovest je prekinuta naglom bujicom plača i zagrlila sam je dok joj se celo telo treslo u grčevitim jecajima. Izašle smo te noći iz kuće kao stranci, ali kada smo se vraćale bile smo majka i ćerka, dve drugarice povezane razumevanjem i ljubavlju.